Приредио: Мирољуб НИЦОВИЋ по записима Славка Пршића
Илустрације: Горан Ћеличанин
”Писани историјат породице Пршић” (1 .)
СЛАВКО ЈЕ БИО ИСПРЕД ВРЕМЕНА
Постоје људи који су натприродно надарени за поједине области. И који иду прилично испред своје околине и свог времена. Понашањем, знањем, односом према животу и људима, они заслужују уважавање и поштовање у срединама где живе. Али, и поред свега тога, многи веома често остану незабележени у родослову завичаја, јер се други, мање вредни, успешно гурају напред. Па тако они остају да трају, а прави се повлаче и чекају на праведније вредновање онога што су створили.
ПИСАР И ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ

Славко Пршић из Треботина
Један од таквих људи сасвим сигурно био је Славко Ђ. Пршић из Треботина. Родио се 26. јула, 1882. године у Треботину. Од школе је имао само 4 разреда основне, а био је писменији од многих својих савременика. Па чак и од оних што су завршавали високе школе, писали књиге и важили за књижевнике.
На молбу његове баба Лане, одмах после та четири разреда основне, Славка 1. фебруара, 1895. године приме у општину ”на праксу за изучавање за општинског писара”. И то код главног писара и доброг човека Павла Богдановића из Мешева. Показао је велику надареност, брзо је схватао и успешно завршио то изучавање. Изузетно писмен, и војни рок је одслужио у Нишу као – пуковски писар. После тога ради као писар најпре у општини Глободер, затим Мешево и Треботин.

Славко Пршић је учествовао у оба Балканска рата и вратио се кући. Преживео је све страхоте Албаније у Првом светском рату и опет се вратио кући у Треботин. Био је добар домаћин и отац, народ гаје веома ценио и уважавао и више пута га бирао на важне дужности. Славко је био писар, па деловођа и благајник, а затим и пуних шеснаест година председник општине Треботин, а све до своје смрти и председник Црквеног одбора, више од 22 године! Одмерен и изнад свега правичан, редовно и дуго је биран за судију и председника изборних судова који су решавали свакодневне сукобе, размирице и неспоразуме. Људи су тражили и бесплатно добијали његове ‘ ‘правне савете”, многима је писао молбе, притужбе, жалбе, приговоре.. .Веома су га ценили и у крушевачком суду, где му никада није одбијен ни један једини приговор!
На самом почетку прошлога века оженио се Живком, из фамилије Симића, и са њом био у браку 70 година! Изродили су и подигли пет ћерки: Дивну, Љубицу, Лепосаву, Десанку и Насту. А до краја својих живота обоје су носили незалечену тугу за јединим сином Којом, који је умро са свега 18 година!
Nastaviti čitanje