Славко Пршић – Треботин и Србија – Организација власти (2.)

Loading


Славко Пршић –
ТРЕБОТИН И СРБИЈАизводи из историје

ОРГАНИЗАЦИЈА ВЛАСТИ

Људи, које су председници, као своје поверљиве за ове шпијунске послове, ангажовали, о свему су поверљиво извештавали преседнике, а ови среске начелнике, који су лично водили поверљиву књигу, у коју су бележили шта и ко од преседника општина реферише. Под фирмом јавне безбедности формирана је потајна служба од добро наоружаних људи у коју су узимани опробани, вешти и поверљиви људи, као и старосрбијанци и Македонци побегли од Турских зулума. Све њих је примао, плаћао и отпуштао срез. Ови наоружани људи са реденицима брзометних пушчаних метака око појаса и преко груди, су крстарили сеоским путевима и ван путева, воћнацима и осталим теренима у близини кућа и својом појавом како дању, тако и ноћу, задавали страх народу, тако да је свако ишао погнуте главе и држао језик за зубима. Ови су потајници имали и задатак да чувају личну и имовинску безбедностпредседника општина, да их на путу прате и стално буду на расположењу. Ове мере сам лично видео на примеру преседника општине Треботин Милана Лукића. Све ове строге мере безбедности су заведене после атентата на краља Милана на светог Јована Игритеља по старом календару 24. јуна 1898. године.

Краљ Милан је прекршио абдикацијом свечано дату писмену обавезу да се неће враћати у Србију и Београд и поново дошао и постао командант активне војске. Лично сам као каплар градског артиљериског пука у Нишу, при служењу војничког кадра 1904. године и 1905. године, а радећи у штабу пука као писар у архиви видео његове потписе на актима активне војске. Та акта су била оверена штамбиљом “ КОМАНДА АКТИВНЕ ВОЈСКЕ “ , а у потпису је стајало “ Командант Милан „.

Nastaviti čitanje

Славко Пршић – Треботин и Србија – Изводи из историје (1.)

Loading

Славко Пршић – ТРЕБОТИН И СРБИЈА, изводи из историје

УВОД

Као дугогодишњи општински службеник, писар, деловођа, благајник и преседник, коме радни стаж укупно износи 47 година и неколико месеци, а који је ушао у 86-ту годину живота, имајући у виду околност да сам у млађим годинама имао жудњу да што више сазнам о историји напаћеног српског народа и историји, култури, материјалном и моралном стању Треботина, сматрам да је право време да се моја сазнања забележе и оставе потомству у наслеђе.

Село Треботин, је старовремено село, још из доба Немањића и Цар Лазаревог доба. Како се у то време звало нема писаних података, а име Треботин је настало у доба кад је сво становништво насеља, сво старо и младо, мушко и женско, поморила куга. Спасло се у последњем тренутку нешто мушке и женске омладине, бекством до Копаоника, где и дан данас у Ракљи и Кривој реци има домова из фамилије писца ових редова који носе старо презиме Пршић, које су бекством уз спасавање свог голог живота, успели да спасу. Потомци ових Људи наврате понекад код нас Пршића у Треботин и буду лепо примљени.

Старо насеље, кугом истребљено, после повратка староседеоца који су се спасли,прекрштено је новим именом Треботин. У њему данас има око 120 домова из породица староседеоца, али има и досељених фамилија: Симићи из Церове, Тодосијевићи и Вучковићи из Пепељевца, Урошевићи, Кованџићи и Маринковићи из Доњег Ступња, Милосављевићи и Вучићи из Мачковца, Милановићи и Тодоровићи из Јабланице из којих је настало око 70 домова.

Пут Крушевац – Александровац изграђиван је више година. Рад је отпочео пред погибију кнеза Михаила, а трасирао га је млади инжињер Никола Пашић, доцније политичар, државник и вођа радикалне странке. После погибије последњег Обреновића, Краља Александра и доласком на престо
Петра Карађорђевића, рођеног унука Вожда Карађорђа, Никола Пашић је стално био преседник владе, па и у Балканским ратовима 1912 и 1913 године са Турцима и Бугарима и у великом првом светском рату са Аустро-Маџарима, Немцима и опет Бугарима. Изградња пута по погибији кнеза Михаила, настављена је под намесништвом малолетног кнеза, доцније краља Милана, а завршена је пред крај рата са Турцима 1876. године.

Пре овог пута, Турски пут од Крушевца до Александровца , водио је простим Пепељевачким путем, стазом садашњег до куће покојног Драге званог Турчин. Ту је свраћао десно ка реци испод Сарићких кућа. На реци је била дрвена ћуприја, пролаз преко реке, а пут се настављао садашњим колским путем до *Липака*, па преко Трботинског *Плаца* до Врбничког *Липовца* и даље на *Јасење* за Александровац. Турци су овим путем путовали у великим коњским караванима, контролисали поседнуту земљу и народ и истовремено вршили превоз робе. Зими, кад би вејавице завејале пут, Турци би свраћали у најближе село, чији би кнез организовао смештај путника и коња, а сеоски мушкарци би лопатама разгртали пут како би Турци наставили путовање.

Оваквим свраћањем у село, Турци су у Треботин пренели из Азије страшну заразу *кугу* која поморила и истребила становништво. О томе је мени пре 80 година причала стара баба, чувена Пауна, мајка мога оца мајке из Глободера, која је живела 120 година. Било је у време овог страшног помора случајева да увече цела породица потпуно здраво вечера, полега да спава, а преко ноћи сви помру, тако да ујутру нема никог живог да врата отвори. Народ је онда ову болест звао *Чума* и замишљао је као стару дроњаву бабетину која ноћу или дању невидљиво дође и подави сву чељад.


Nastaviti čitanje

ВЛАДИКА НИШКИ ИРИНЕЈ ПОСЕТИО ТРЕБОТИН

Loading

Владика Нишки Иринеј је 11.02.2007. године посетио Треботин и разгледао место, које су за изградњу Цркве, предложили грађани овог села. Иницијативу за изградњу црве дао је месни одбор Треботин, а подржали су је грађани насељеног Места Треботин и протонамесник Милан Вељковић. Грађани су за ту намену основали нестраначко, невладино и непрофитно удружење  грађања *ТРЕБОТИН*,  са циљем: изградња цркве у Треботину, изградња помоћних просторија и капеле, проширење и уређење гробља у Треботину и решавање свих осталих питањима од интереса за чланове удружења, а у вези са селом Треботин.


Владика Нишки Иринеј

Владика Нишки Иринеј – Ово је место за изградњу цркве.

Владика је пажљиво разгледао предложено место и на крају своје посете дао благослав да  се Црква изгради на месту *Код Крушака* у Доњој мали у Треботину.

Бранко Симић (у шеширу) – први донатор за изградњу Цркве

у Треботину, у разговору са Владиком Нишким Иринејом Nastaviti čitanje

Изградња моста у Треботину у Горњој мали на реци Пепељуши

Loading

Све што се памти лако се и заборавља. Зато је увек боље да се запише и тако отргне од заборава… Ево записа како смо некад давно изградили мост у Треботину у Горњој мали…

Одувек су људи тежили да средину у којој живе унапреде и изграде и тако живот учине подношљивим, односно лепшим и удобнијим. А премостити две обале реке одувек је био изазов коме се није могло одолети. Тако су и мештани села Тработина Горње и Доње мале једне давне године(1960 и неке??) у двадесетом веку, кад се за то указала прилика, односно кад су добили подршку из Општине Крушевац, одлучили да уместо старе дрвене ћуприје у Треботину у Горњој мали на реци Пепељуши – која се тада у већини ондашњих мапа звала Треботинска река, изграде савремени бетонски мост који се и дан данас користи. На челу Месне заједнице тада је био Милан Обрадовић из Треботина, па је самим тим предводио све активности на изградњи моста. Молим све савременике тог догађаја да информације и фотографије о том догађају које имају и знају проследе лично мени или на мејл pesnik@poezija.rs ради комлетирања чињеница о поменутом догађају…  Чланак приредио Љубодраг Обрадовић, а фотографије уступила Љубица Обрадовић – супруга Милана Обрадовића.

 


Милан Обрадовић – председник МЗ Треботин, Жабаре и М. Врбница (други са лева)


Бројни учесници изградње моста у Треботину у Горњој мали
(одборник Синиша Обрадовић – трећи са лева)

Nastaviti čitanje

ПОЗИВ ЗА САРАДЊУ

Loading


Љубодраг Обрадовић
Покрећући идеју да се уради МОНОГРАФИЈА ТРЕБОТИНА, био сам свестан колико је то напоран, свеобухватан и дуготрајан посао. У том циљу отворио сам посебан сајт www.poezija.in/trebotin који има за циљ да на једном, јавном месту, прикупи сав потребан матерјал попут: фотографија, разних натписа и историјских записа за поменути пројекат. Свестан сам да је у поменути пројекат потребно укључити што већи број садашњих житеља Треботина, како би рад на Монографији био лакши и успешнији. Дакле, нека ова страница буде јавни позив свима који имају било какве податке о историји и садашњости Треботина,  па биле то фотографије, забелешке о фамилијама или историјски документи, да ми их пошаљу на мејл: ljuba@poezijascg.com

Циљ овог рада није зарада аутора, већ сакупљање и чување историјских података о Треботину, до којих се може доћи. Према томе, свако ко учествује у овом пројекту нека не очекује зараду, већ сатисфакцију да је допринео да се оно што сви ми сада знамо о Треботину сачува за будуће генерације, које би ту материју систематски прочавале. Наравно, оно што пошаљете, за почетак би било објављено јавно на овом сајту и подписано Вашим пуним именом и презименом.

За почетак, погледајте неке од фотографија моје породице које поседујем у свом фото албуму…

 

Ако сте заинтересовани да учествујете у овом пројекту, јавите ми се, па ћемо се договорити о детаљима сарадње.

Моја породица – Љубодраг Обрадовић

Loading

Покрећући идеју да се уради МОНОГРАФИЈА ТРЕБОТИНА, био сам свестан колико је то напоран, свеобухватан и дуготрајан посао. У том циљу отворио сам посебан сајт www.poezija.in/trebotin који има за циљ да на једном, јавном месту, прикупи сав потребан матерјал попут: фотографија, разних натписа и историјских записа за поменути пројекат. Свестан сам да је у поменути пројекат потребно укључити што већи број садашњих житеља Треботина, како би рад на Монографији био лакши и успешнији. Дакле, нека ова страница буде јавни позив свима који имају било какве податке о историји и садашњости Треботина,  па биле то фотографије, забелешке о фамилијама или историјски документи, да ми их пошаљу на мејл: ljuba@poezijascg.com .

Ево, за почетак, објављујем неке од фотографија моје породице, које поседујем. Све слике су из мојих поридичних албума, а биће их још, кад их искенирам. Видећете следеће слике: Синиша Обрадовић – мој отац, Миља Обрадовић – моја мајка, Миленко Обрадовић – мој деда, Милица Обрадовић – моја баба, Нада Обрадовић – Синишина рођена сестра, Ђурђија Обрадовић – моја супруга и ја – Љубодраг Обрадовић.


  Синиша Обрадовић, војник, из Треботина, од оца Миленка и мајке Милице, ЈМБГ: 2602934781039, рођен 26.02.1934. године, преминуо 03.01. 2000. године – мој отац


Миленко Обрадовић, војник – мој деда, од оца Радивоја и мајке Стане, рођен 7.11.1909. године, а преминуо 5. 6. 1984. године


Синиша и Миленко Обрадовић



Миља Обрадовић – моја мајка


Милица Обрадовић, ЈМБГ: 2407909786010,

рођена 24. 7.1909. године, од оца Димитрија Чолића и мајке Гвоздене Чолић, преминула 24.12.1987. године – моја баба

Нада Обрадовић – моја тетка, од оца Миленка и мајке Милице, рођена 6.11.1930. године, а преминула 19.11. 1951. године




Миља Обрадовић, из Треботина, Крушевац,  ЈМБГ:12079З2786084, рођена дана 12.07.1932. године,

од оца Тиодора Пршића и мајке Борике Пршић,

преминула дана 04.07.2021. године – моја мајка


Ђурђија Обрадовић од оца Мирослава и мајке Љубице, рођена 21.12.1958. године и Љубодраг Обрадовић од оца Синише и мајке Миље, рођен 17.09.1954. године


Ђурђија и Љубодраг Обрадовић


Ђурђија и Љубодраг Обрадовић


Ђурђија и Љубодраг Обрадовић


Ако сте заинтересовани да учествујете у овом пројекту, јавите ми се, па ћемо се договорити о детаљима сарадње. Љубодраг Обрадовић, мејл: ljuba@poezijascg.com

ЛЕГЕНДА И ЗАПИС О СВЕТОМ МЕТОДИЈУ КОД КРУШАКА У ТРЕБОТИНУ (доња мала)

Loading

ЛЕГЕНДА И ЗАПИС О СВЕТОМ МЕТОДИЈУ КОД КРУШАКА У ТРЕБОТИНУ (доња мала)

Кад смо већ код културне баштине нашега краја, за Вас смо и вечерас припремили подсећање на запис о Треботину и месту званом *КОД КРУШАКА*, где се традиционално сваке године 03 јула празније СВЕТИ МЕТОДИЈЕ. Запис је од мештана прибележио Милета Пршић, секретар КУД-а *Вук Караџић* уз техничку помоћ секретара МЗ Драгана Миљковића.

Кад смо већ код културне баштине нашега краја, за Вас смо припремили запис о овом месту где се традиционално сваке године трећег јула празније СВЕТИ МЕТОДИЈЕ, који је од мештана прибележио Милета Пршић, секретар КУД-а *Вук Караџић*

*Прича се да је на исти дан 03 јула, пре стотинак година о СВЕТОМ МЕТОДИЈУ, у доњи део Треботина и доњи део Жабара, наилазио градоносни облак са олујом и уништавао сав берићет за редом пуних десет година. Тада мештани решише да подигну два истоветна записа у доњем делу Треботина и Доњем делу Жабара, како би се молили богу и светом методију, да их заштите од зла које их је снашло.
И тако засадише по једно дрво у оба насеља и поред сваког поставише истоветну камену плочу. На плочи у Треботину  и данас јасно се види натпис где пише:

*УСПОМЕНА СВ. МЕТОДИЈА
СЕЛО ТРЕБОТИН
ДОБРОВОЉНИМ ПРИЛОГОМ
ПОДИГЛО ЈЕ ОВАЈ КАМЕН
1892 ГОДИНЕ НА КОМЕ ЋЕ
МЕЂУ СВАКЕ ГОДИНЕ
О СВ. МЕТОДИЈУ
СВРШАВАТИ БОГОМОЉА*

Мештани и дан данас слве СВЕТОГ МЕТОДИЈА, а сваке  године бирају колачара (домачина) који кади запис и припремна ручак који се обавља код записа, док малди ките запис (клајсем пшенице, струковима кукуруза, шљивовим гранчицама, цвећем) молећи се БОГУ  и СВЕТОМ МЕТОДИЈУ да им сачувају берићетна поља од града и олује. И они их, БОГ и СВЕТИ МЕТОДИЈЕ, заиста чувају од времена када подигоше запис.



ТРЕБОТИН – Љубодраг Обрадовић

Loading


ТРЕБОТИН

Врх брда,
што се диже из воде,
одмах иза каменог друма,
с десне стране,
повише Липњака,
изломљен храстовима,
украшен брестовима…
И одатле поглед.

Попнеш се на липу
и док пчеле зује
и мириси воде борбу
са ваздухом
у твојим плућима,
погледаш…

Пред тобом
пукне поглед
на камени друм,
који кривуда у малој,
рачвастој долини
Треботинске реке…
На друм,
који осваја брежуљке,
сужава се и проширује,
после пљуска,
нетакнут, бео
и опран блиста…
Па погледаш даље…
У бездану, у измаглици,
кривуда река,
а преко ње,
беласа село.

Треботин.

Село,
рађајућим сунцем
обасјано.
Окупано зеленилом.

СРПСКА ДРАМА НА 26. ФЕДРАРУ

Loading

У Дому културе у Треботину 24. 9. 2023. године одиграна је представа СРПСКА ДРАМА Синише Ковачевића у извођењу АПТ ЧКАЉА из Крушевца. Пре почетка представе присутне у сали је поздравила Виолета Капларевић, директорка КЦК, која је уручила и захвалнице 26. ФЕДРАРА присутним сликарима, песницима и донаторима фестивала. Удружење песника Србије је добило захвалницу за учешће на СУСПЕСУ у Етно кући Слободана Стојановића у Жабару. Алетернативно позориште ЧКАЉА из Крушевца извело је представу Синише Ковачевића СРПСКА ДРАМА. У престави играју: Владимир Јелић, Љубиша Јовановић, Стефан Марковић, Јован Јефтић и Иван Богићевић. Представу је режирао Зоран Кованџић.

– 26. ФЕДРАРО – Ликовна колонија „мр Ратко Тодосијевић Баћо“ и СУПЕС – ПоезијаСРБ“!

Loading

У Етно кући Слободана Стојановића, 23. 9.2023. године, одржан је први дан 26 ФЕДРАРА, Фестивала аматерског стваралаштва Расинског округа. Наравно, првог дана одржани су пратећи програми ФЕДРАРА и то:
  • Ликовна колонија „мр Ратко Тодосијевић Баћо“ и
  •  СУПЕС – ПоезијаСРБ“!

На ликовној колонији „мр Ратко Тодосијевић Баћо“ учествовали су сликари и то: Мирослава Петронијевић, Новица Симић, Дијана Обрадовић и Првослав Пендић Пенда.

На „СУПЕСУ – ПоезијаСРБ“ ове године учествовали су песници: Нађа Симић, Љубодраг Обрадовић, Првослав Пендић Пенда, Драган Тодосијевић Гана, Јованка Андрић, Томислав Симић Калпачки, Мирослава Петронијевић, Немања Петронијевић и  Даница Здравковић. Госте су поздравили Чедомир Милосављевић – руководилац РЈ КПЗ, Културног центра Крушевац, Градимир Мијатовић у име МЗ Жабаре и КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице. Програм је водио Љубодраг Обрадовић у име Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, а програму је учестовала и солиста КУД-а Вук Караџић – Николина Ђокић и чланови Фолклерне секције поменутог КУД-а, који су одиграли ИГРЕ ИЗ ЛЕСКОВЦА и ШОПСКУ ТРОЈКУ у кореографији Срђана Стојановића. У програму су наступили и најмлађи солисти КУД-а Вук Караџић…Програму је присуствовао и Будимир Симић – први председник савета ФЕДРАРА.

Погледајте фотографије које је снимила Ђурђија Обрадовић и видео који је снимио и поставио на You Tube Љубодраг Обрадовић.