Годишња 2012 – КУД-а ВУК КАРАЏИЋ

15.12.2012. године у Дому Културе у Треботину, пред препуном салом, одржанa је годишња приредба КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице, на којој је представљен богати репертоар фолклорних игара фолклорне секције и оригинална ауторска поезија литерарне секције у казивињу аутора Љубодрага Обрадовића и Драгана Тодосијевића. Гости на овогодишњем програму били су чланови певачке етно групе„БИСЕРИ ЦАРЕВА ГРАДА“ из Крушевца. (Ова музичка дружина састоји се од 7 певача и 8 свирача који негују српску народну и етно музику. Септембра месеца ове године снимили су свој први албум, са народним и етно песмама, који би ових дана требало да угледа светлост дана). Гост КУД-а *Вук Караџић* био је и познати виртуоз на хармоници Вукоман Вуле Радмановац.

Годишње награде и захвалнице КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице за изузетно успешан рад у 2012. години и допринос у раду КУД-а *Вук Караџић* добили су: Живорад Ђокић, Културни центар Крушевац, КПЗ Крушевац, ОШ Жабаре, протојереј господин Брана Павловић, Етно група *Божури царева града*. Награде и захвалнице је уручио Борислав Чолић – председник КУД-а. На годишњој смотри уручене су и награде најбољим фудбалерима ФК Жабаре. Погледејте фотографије и осетите делић атмосвере са овог концерта.

Старо је правило да је игра оно што се не заборавља, па су дугогодишњи
проверени играчи КУД-а Вук Караџић измамили бурне аплаузе…

Сала Дома културе у Треботину је била испуњена до последњег места

Сузана Илић

Предраг Ћирић, Љубодраг Обрадовић и Борисав Чолић

Вуле Радмановац

Драган Тодосијевић

СЕТИ СЕ СРБИНЕ

Једног јутра у освит зоре
сан ми се одједном разби,
отворим очи, видим Светог Саву
замишљеног како ми прилази

Устани Србине, просвети се мало
црква те зове, да очистиш душу тамо
заборави прошлост што ти безбожници причаше
сети се твојих светаца
заштитника што ти живот сачуваше
сети се твоје славе, твог Алемпија
на каменом столбу који сам сагради
проведе године
без воде и хлеба не би ли тебе
Драгане сачувао

Сети се Светог Николе
путника док те на путу чува
од злих сила овоземаљских,
Светог Ђорђа, исто твоје славе
и свих других православних светаца
који сваки твој корак прате
у овом животу овоземаљском
сети се Србине!

Љубодраг Обрадовић

ЈА БИХ ТЕБЕ…

Ја бих тебе
одвео у парк,
да седимо и гледамо
како лишће опада
и будемо сами,
све док задњи лист
не слети на плочнике града.

Ту, на углу том,
један лист је пао
и нашао дом.
А ти, ти ниси знао,
да на њему пише,
не волим те више.

Ја бих тебе,
волео ко ниједну,
и шта обећати више,
док стојим,
под прозором твојим,
а сву ноћ,
пада неки ситни снег
и крв се леди
у жилама мојим.

Ту, на углу том,
први снег је пао
и нашао дом.
А ти, ти ниси знао,
да на њему пише,
не волим те више.

Да, дошла је зима,
а пролеће изгледа
никад неће доћи,
да живот поклони свему
и мени донесе тебе,
ко гранама лишће.

Ту, на тргу том,
један сат је стао
и не куца сад.
А ти и данас не знаш,
љубав једном прође,
не враћа се никад.

© Љубодраг Обрадовић