Добродошли на ФЕДРАРО!
МОНОГРАФИЈА
У Дому Културе у Треботину, пред препуном салом, одржанa је 13.12.2014. године ГОДИШЊА ПРИРЕДБА КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице, на којој је представљен богати репертоар фолклорних игара фолклорне секције, одабрани изводи из представа КОВАЧИ, ЗЛА ЖЕНА и ЈЈЕЛЕНА ОМЕРОВА драмске секције и оригинална ауторска поезија литерарне секције у казивињу аутора Љубодрага Обрадовића, Драгана Тодосијевића и гошће Светлане Ђурђевић. Програм, који је водио Предраг Ћирић, пратили су бројни гости и публика, која је испунили салу до последњег места...
Годишње награде КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице за изузетно успешан рад у 2014. години и допринос у раду КУД-а *Вук Караџић* добили су: Иван Антић, Јелена Башић, Градимир Мијатовић, Јовица Обрадовић, Светлана Ђурђевић и Јованка Андрић. На годишњој смотри уручене су и награде најбољим фудбалерима ФК Жабаре за 2014 годину Славиши Урошевићу и Немањи Тодосијевићу. Погледејте фотографије и осетите делић атмосвере са овог концерта.
Игре из Гњилана
Зоран Радојевић, председник ФК Жабаре је на годишњој смотри уручио и награде најбољим
фудбалерима ФК Жабаре за 2014 годину Славиши Урошевићу и Немањи Тодосијевићу
Борисав Чолић је уручио годишње награде КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и
Мале Врбнице за успешан рад у 2014. години и допринос у раду КУД-а. Награде су
добили: Иван Антић, Јелена Башић, Градимир Мијатовић, Јовица Обрадовић,
Светлана Ђурђевић и Јованка Андрић
Љубодраг Обрадовић говори песму КРУГОВИ
КРУГОВИ...
Лете кругови око мене,
на вртешци врти се мој свет.
Зашто другима срце зебе
и боли их сваки мој успех?
Зашто живот свој ритам има,
а мој већ ко стари вергл шкрипи?
И како даље сам да пливам,
кад ми спокој у чемер кипи?
Сваког дана изазов већи,
летим ко пчела на нови цвет!
Ко ће мене сад да усрећи,
кад немир мој врти цео свет?
Језа ми се уз кичму пење.
Сам себи постајем досадан.
Јoш само један стих песме
и у кревет поћи ћу поспан.
Бар у сну себи да дочарам
све изазове и сву стрепњу.
И лепоту праву досањам
за нову љубав, вечну чежњу.
Бар у сну себи да откријем
свету тајну и схватим копчу,
да живот мој се не разбије
и да не намакну ми омчу.
У даљини тутњи олуја,
душа ми је струна на ветру.
Куд ме носи животна струја,
зна ли ико на овом свету?
Сви прошли сусрети са јавом
ископне на вашару људском.
Отишле су девојке у ноћ,
сада је прошлост моја светлост!
А сећање светлост избледи...
Кругови се крате и прете.
Сад се и моје срце леди,
сви који лете, једном слете!
©Љубодраг Обрадовић
Годишње награде КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице за изузетно успешан рад у 2014. години и допринос у раду КУД-а *Вук Караџић* добили су: Иван Антић, Јелена Башић, Градимир Мијатовић, Јовица Обрадовић, Светлана Ђурђевић и Јованка Андрић. На годишњој смотри уручене су и награде најбољим фудбалерима ФК Жабаре за 2014 годину Славиши Урошевићу и Немањи Тодосијевићу. Погледејте фотографије и осетите делић атмосвере са овог концерта.
Игре из Гњилана
Зоран Радојевић, председник ФК Жабаре је на годишњој смотри уручио и награде најбољим
фудбалерима ФК Жабаре за 2014 годину Славиши Урошевићу и Немањи Тодосијевићу
Борисав Чолић је уручио годишње награде КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и
Мале Врбнице за успешан рад у 2014. години и допринос у раду КУД-а. Награде су
добили: Иван Антић, Јелена Башић, Градимир Мијатовић, Јовица Обрадовић,
Светлана Ђурђевић и Јованка Андрић
Љубодраг Обрадовић говори песму КРУГОВИ
КРУГОВИ...
Лете кругови око мене,
на вртешци врти се мој свет.
Зашто другима срце зебе
и боли их сваки мој успех?
Зашто живот свој ритам има,
а мој већ ко стари вергл шкрипи?
И како даље сам да пливам,
кад ми спокој у чемер кипи?
Сваког дана изазов већи,
летим ко пчела на нови цвет!
Ко ће мене сад да усрећи,
кад немир мој врти цео свет?
Језа ми се уз кичму пење.
Сам себи постајем досадан.
Јoш само један стих песме
и у кревет поћи ћу поспан.
Бар у сну себи да дочарам
све изазове и сву стрепњу.
И лепоту праву досањам
за нову љубав, вечну чежњу.
Бар у сну себи да откријем
свету тајну и схватим копчу,
да живот мој се не разбије
и да не намакну ми омчу.
У даљини тутњи олуја,
душа ми је струна на ветру.
Куд ме носи животна струја,
зна ли ико на овом свету?
Сви прошли сусрети са јавом
ископне на вашару људском.
Отишле су девојке у ноћ,
сада је прошлост моја светлост!
А сећање светлост избледи...
Кругови се крате и прете.
Сад се и моје срце леди,
сви који лете, једном слете!
©Љубодраг Обрадовић