Годишња приредба КУД-а Вук Караџић 2011.

Објављено недеља, 30 децембар 2018 08:43 | Аутор Super User | Штампа | Ел. пошта | Погодака: 845

25.12.2011. године у Дому Културе у Треботину, пред препуном салом, одржанa је годишња приредба КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице, на којој је представљен богати репертоар фолклорних игара фолклорне секције и оригинална ауторска поезија литерарне секције у казивињу аутора Љубодрага Обрадовића и Драгана Тодосијевића и њиховог специјалног госта Миће Живановића. Пре самог културно-уметничког програма у галерији Дома културе у Треботину отворена је одржана је самостална изложба Димитрија Вујичића - Вудија, сликара аматера из Падежа. Гости на програму били су: Синиша Максимовић - заменик председника скупштине Града Крушевца, Горан Ћирић - секретар скупштине Града Крушевца, Мића Живановић - заменик начелника Градске управе у Крушевцу и пуковник Милорад Димитријевић - комндант центра за логистику у Крушевцу.

Годишње награде КУД-а *Вук Караџић* за изузетно успешан рад у 2011. години и допринос у раду КУД-а *Вук Караџић* добили су: Зајић Биљана, Бранислав Кљајић и Драган Миљковић. Награде је уручио Борислав Чолић - председник КУД-а. На годишњој смотри уручене су и награде најбољим фудбалерима ФК Жабаре. Погледејте фотографије и осетите делић атмосвере са овог концерта.

Младе и талентоване чланице фолклорне секције КУД-а *Вук Караџић*

Милета Човић, Љубодраг Обрадовић, Синиша Максимовић и Борислав
Чолић на отварању изложбе слика Димитрија Вијичића Вудија

Јелена Чолић - водитељ програма

Ljubodrag Obradović

VUDI a nije Alen

Vudi ne svira klarinet
i nije nominovan za oskara
ali ima četkicu i zanos
da uhvati nemir u konju
koji u galopu
cvetnim poljem ispod tri breze
pronosi dugu i miris pejzaža

Vudi ne okleva
da život bojom ulepša
jer i to je misija kojom iz srca
izgoni bol i čemer
koji se vekovima talože
u poljima žutog kukuruza
kad suše gorku koru hleba
u nodostižni san razliju

E takav Vudi,
svoj šešir nakrivi
i rakiju ispije
srećan što živi
kao i svi drugi mali ljudi
koji svoje snove
piju umesto vode...
Tad Vudi zapeva
i poj posle u slikama sija
za sve koji tim stazama hode...

Vudi a nije Alen
svoje igre igra
u traganju za prepelicom
koja zlatna jaja nosi
Vudi se nikad na život ne kudi
jer zna istunu: ne desi se nikad
ono za čim srce žudi
ali na platnu se sve naslika
jer slika je san i san je slika

Vudi...