мр Спасоје Ж. Миловановић
ХРОНИКА ОДУШЕВЉЕНОГ ПОЗОРИШНОГ СТВАРАЊА - Петнаест година ФЕДРАРА (Фестивала драмског аматерског стваралаштва Расинског округа)
Својеврсна монографија културе Крушевца била би видно сиромашнија ако бисмо изоставили аматерско стварање у култури и за културу. Учешће аматера у укупним културним достигнућима Крушевца више је него значајно. Довољно је истаћи чињеницу да од тридесет и седам манифестација које се налазе у званичној презентацији Крушевца, чак тридесет се може дефинисати као манифестације посвећене и које се заснивају на аматерском стваралаштву. Унутар тог најширег поља деловања, од фолклора, преко народног певања и свирања, ликовног изражавања, ревија посебности народних обичаја, до народне радиности и рукотворина, драмско аматерско стваралаштво, и нарочито Фестивал драмског аматерског стваралаштва Расинског округа – ФЕДРАРО, заузима посебно место. Петнаест година трајања овог фестивала – то је хроника одушевљеног стваралаштва и ентузијазма.
Позориште, као исказана али и градивна свест цивилизацијског напретка сваког друштва, захтева стално естетско и етичко преиспитивање и припремање оних прегалаца и стваралаца који ће српску позоришну уметност уводити у савремене социо-културолошке токове. ФЕДРАРО јесте управо прилика која омогућава да се у најширој друштвеној акцији припадници свих старосних и социјалних категорија културно обуче. Његова највећа снага лежи у томе што сваке године проширује круг чланова аматерских позоришта и трупа које делују како на територији Крушевца, тако и Расинског округа, што сваке године расте породица позориштних аматера. Они су промотери те задивљујуће љубави према лепоти, позоришту и пријатељству.
У многим срединама драмско аматерско стваралаштво успоставља први контакт са уметношћу, са узбудљивим светом стварања. Јер позориште унутар своје комбинаторне моћи држи на окупу више делова него све друге форме уметности. Даље, оно знатно доприноси успеху културе Расинског округа, али и успеху српске културе у иностранству и има значајну васпитну улогу. (Драмско) аматерско стваралаштво је израз унутрашње мотивације и потребе човека да делује, да се изражава културно-уметнички, али не само због унутрашње него и због друштвене потребе. Она, најкраће речено, има два битна аспекта: удовољава једном интересу и једној креативној пракси изражавања и, с друге стране, она је израз више – мање спонтане манифестације друштвености.
Питање за или против ФЕДРАРА и свега што тај фестивал собом носи, у уопштеном облику, једноставно нема смисла. Ми се, једноставно, требамо вратити оцењивању вредности на тај начин што би их посматрали у њиховој вези са човеком и стварним околностима у којима он живи, као и противречјима тих околности:
Радом се баве стари и млади
И стално смишљају нови план
Како да човек што мање ради
А да купи кола и стан
Неко ужива у своме раду
Неки раде јер се то мора
Бунџије од тога праве параду
А ја радим без поговора
И твоја срећа што негде дрема
Будна ће стати на овој тачки
Твој рад никаквог смисла нема
Ако ли није стваралачки
(По мотивима стихова Душка Трифуновића)
За историчара и социолога културе, ФЕДРАРО као појам драгоценог беочуга у култури Крушевца и Расинског округа, али и као незаобилазни датум у календару културних дешавања Србије, се не исказује као засебан и себи довољан активитет културе, већ као комплементарна делатност која налази своје место уз највећа уметничка достигнућа и представља драгоцен извор стваралачких снага културе и уметности уопште.
Захваљујући овом, покренути су Фестивал основношколског театра града Крушевца – ФЕШТ и Фестивал средњошколског театра града Крушевца – ТИНФЕСТ, који се као расадници талената потврђују у трајним остварењима српске културе кроз чињеницу да су многи истакнути професионални позоришни уметници своју прву афирмацију доживели у аматерским колективима и на овим фестивалима. Тако да сад, 2012. године, у Крушевцу и Расинском округу готово да нема ни школске, ни сеоске, ни градске средине у којој не ради и не ствара аматерска позоришна дружина. Њихове представе дочекују и испраћају громогласни аплаузи одушевљених гледалаца. Судећи и по критикама и по наградама, с којима су се враћали с гостовања, такмичења или фестивала, представе аматера Расинског округа велики су уметнички доживљај, нешто што се не заборавља.
Успони и падови драмског аматерског стваралаштва и ФЕДРАРА могу остати забележени или непримећени од савременика, али и бити нетачно протумачени и неправедно заборављени. Они су, међутим, својом делатношћу и доприносима учинили много више – показују се неопходним и драгоценим у култури Крушевца и Расинског округа.
Мр.Спасоје Ж. Миловановић