Добродошли на ФЕДРАРО!
МОНОГРАФИЈА
У Белој сали КЦК одиграна је 30.07.2018. године представа Душана Ковачевића РАДОВАН ТРЕЋИ у режији Љубодрага Обрадовића и игрању Драмског студија КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице. Представа је одиграна пред бројном публиком.
Predstavom Miloša Nikolića *KOVAČI* u režiji Ljubodraga Obradovića i izvodjenju Dramskog studija KUD-a *Vuk Karadžić* iz Trebotina, Žabara i Male Vrbnice, otpočeo je 11 FEDRARO. Predstava je odigrana 23.05.2007. godine u Domu kulture u Trebotinu.
Oni su sa posebnim žarom odigrali predstavu KOVAČI
Plakat za predstavu
Autetična Kovačnica Mime Kovača u Trebotinu
REČ KRITIKE
Predstava Kovači Miloša Nikolića u režiji Ljubodraga Obardovića, u izvodjenu Dramskog studija KUD-a *Vuk Karadžić* iz Trebotina, Žabara i Male Vrbnice uz osmeh je otvorila ovogodišnji Festival Dramskog amaterskog stvaralaštva Rasinskog okruga, koji ulazi u drugu deceniju.
Ozbiljna priča ispričana jezikom komike, jednostavnom ali tačnom režijom, doprla je do svih gledaoca. Skromna scenografija i kostimi bili su u funkciji predane igre glumaca.Ivan Antić u ulozi Ace Kovačeva, tačno doziranim glumačkim sredstvima, gradi svoj lik jasno i uverljivo. Bojan Pršić kao Peter Šmid, ogromnom količinom energije zrači sa scene, ali u nekim momentima prelazi granicu prirodnog. Olivera Djokić kao Lujza suvereno vlada scenom istovremeno parirajući svim glumcima. Sve pohvale i Milutinu Jakovljeviću i Radiši Stevanoviću koji u manjim, ali isto tako bitnim ulogama, preporučuju ovu predstavu.
Treba pomenuti da je ovo prva režija Ljubodraga Obradovića. On je ovoj predstavi udahnuo duh savremenosti ispreplitanjem pozorišnog i filmskog pristupa. Medjutim, verujem da će sledeći put u tome biti još veštiji. Ova predstava, opravdava festival *FEDRARO*, koji dobija na svojoj zrelosti.
Jovanka Andrić, predsednik žirija
Ivan Antić, Raša Stevanović, Bojan Pršić i Olivera Djokić
Na otvaranju su prisustvovali istaknuti funkcioneri Opštine Kruševac
Опширније: КОВАЧИ на ФЕДРАРУ 2007., у Белој сали КЦК, у БРУСУ и на ФЕДРАСУ 2007.
Шта девојка жели је сонг из представе "Софија Ставрић или смрт" која је одграна 1999. године на трећем Феставилу драмског аматеризма Расинског округа, популарном ФЕДРАРУ, у Дому културе у Треботину. Вокални солиста је била Сузана Илић. Представу су извели чланови Драмског студија КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице, а писац текста и редитељ представе био је Спасоје Ж. Миловановић. Уживајте!
Буца говори о представама на ФЕДРАРУ
Буца говори о представама на ФЕДРАРУ
Представа Спасоја Ж. Миловановића,("Софија Ставрић или смрт") интелигентно, и са појачаним трагањима за жанром, (фарсетом, персифлажом, музичком комедијом, бурлеском) у низу свежих сценских метафора, играли су аматери из Жабара - Треботина с пуним урбаним осећањем на задату драмску тему. Естрадно и филмско нису биле маске, образине, него живо драмско ткиво, које прожима текстуално визуелно, без задршке и успоравања. Лакоћа брехтовских цртежа, освежавала је тренутне реалистичке ликове. Бројност ансамбла и сигурност партнерске игре, такође су низале и дизале драмску енергију, уз наоко лепршавог, неамбициозног текста. Репертоарски погодак и нова, добро искоришћена, прилика за уметнички напредак аматера из Треботина - Жабара.
Опширније: Шта девојка жели - Сонг из представе "СОФИЈА СТАВРИЋ ИЛИ СМРТ"
Снимак ове представе је настао је преснимавањем са WHS траке. Извињавамо се због лошег тона у другом делу представе (готово да га и нема). Поента је да старе видео запис дигитализујемо и тако их сачувамо! Још једном извините због лошијег квалитета звука и видеа!
Софија Ставрић или смрт је представа КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице, која је одиграна 1999. године на ФЕДРАРУ. Представу је написао и режирао Спасоје Ж. Миловановић. Одиграна је 35 пута. Ево шта је о представи рекао чувени театролог Милосав Буца Мирковић - председник жирија ФЕДРАРА те 1999. године.
Буца говори о представама на ФЕДРАРУ
"Представа Спасоја Ж. Миловановића,("Софија Ставрић или смрт") интелигентно, и са појачаним трагањима за жанром, (фарсетом, персифлажом, музичком комедијом, бурлеском) у низу свежих сценских метафора, играли су аматери из Жабара - Треботина с пуним урбаним осећањем на задату драмску тему. Естрадно и филмско нису биле маске, образине, него живо драмско ткиво, које прожима текстуално визуелно, без задршке и успоравања. Лакоћа брехтовских цртежа, освежавала је тренутне реалистичке ликове. Бројност ансамбла и сигурност партнерске игре, такође су низале и дизале драмску енергију, уз наоко лепршавог, неамбициозног текста. Репертоарски погодак и нова, добро искоришћена, прилика за уметнички напредак аматера из Треботина - Жабара". /Милосав Буца Мирковић/
Софија Ставрић или смрт је представа КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице, која је одиграна 1999. године на ФЕДРАРУ. Представу је написао и режирао Спасоје Ж. Миловановић. Одиграна је 35 пута. Ево шта је о представи рекао чувени театролог Милосав Буца Мирковић - председник жирија ФЕДРАРА те 1999. године.
Буца говори о представама на ФЕДРАРУ
"Представа Спасоја Ж. Миловановића,("Софија Ставрић или смрт") интелигентно, и са појачаним трагањима за жанром, (фарсетом, персифлажом, музичком комедијом, бурлеском) у низу свежих сценских метафора, играли су аматери из Жабара - Треботина с пуним урбаним осећањем на задату драмску тему. Естрадно и филмско нису биле маске, образине, него живо драмско ткиво, које прожима текстуално визуелно, без задршке и успоравања. Лакоћа брехтовских цртежа, освежавала је тренутне реалистичке ликове. Бројност ансамбла и сигурност партнерске игре, такође су низале и дизале драмску енергију, уз наоко лепршавог, неамбициозног текста. Репертоарски погодак и нова, добро искоришћена, прилика за уметнички напредак аматера из Треботина - Жабара". /Милосав Буца Мирковић/
Ориганална верзија глумца Драгана Ракића Сингера и сниматеља Предрага Грујућа.Производња РТК Крушевац 2007.
У наставку можете погледати и верзију изведену на ФЕДРАРУ 1999.
"Пушћај гуску очи ти испале" - монодрама Радомира Ђурђевића. Режија Мики Стаменковић, игра Драган Ракић Сингер. Представа Културног центра Крушевац, одиграна 1999. године на ФЕДРАРУ у Дому културе у Треботину. Овај видео снимак први пут објављујемо јавно, а настао је преснимавањем са WHS траке. Интересантан је као аутентичан запис самог догађаја. Извињавамо се због лошијег квалитета звука и видеа!
Жири ФЕДРАРА (Фестивала драмског аматерског стваралаштва) за 1999. годину у саставу: Милосав Буца Мирковић, Радоје Савић и Љубодраг Обрадовић донео је одлуку о наградама. Одлуке је публици саопштио Милосав Буца Мирковић, а награде је уручио Миомир Хари Ристовић - председник организационог одбора ФЕДРАРА. Овај видео снимак одлуке први пут објављујемо јавно, а настао је преснимавањем са WHS траке. Извињавамо се због лошијег квалитета звука и видеа!
Програм ФЕДРАРА 1999.
Програм ФЕДРАРА 1999.
Можете чути ко је на ФЕДРАРУ 2006 добио награде!
А можете прочитати и комлетни програм ФЕДРАРА 2006!
ПРОГРАМ *ФЕДРАРО 2006*
А можете прочитати и комлетни програм ФЕДРАРА 2006!
ПРОГРАМ *ФЕДРАРО 2006*
У Дому културе у Треботину 2006. године одржана је и манифестација СУПЕС 2006. Манифестација се традиционално одржава сваке године у оквиру ФЕДРАРА (Фестивала драмског аматерског стваралаштва Расинског округа, која се у мају одржава у Дому културе у Треботину и етно кући Слободана Стојановића у Жабару, почев од 1997. године). Од 2013. године у манифестацију се активно укључује као суорганизатор новоосновано Удружење песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Погледајте како смо реализовали СУПЕС 2006. године заједно са изложбом слика насталих на ликовној колонији ФЕДРАРО 2006.
 Љубодраг Обрадовић
 Спасоје Ж. Миловановић  Драган Тодосијевић  Небојша Стојановић  Томислав Симић  Миломир Бата Цветковић Погледајте приказ *SLIKE VREMENA* |
ДУВАЈ ВЕТРЕ "Дувај ветре, јаче, јаче, да не чујем срце како плаче". Има ли на свету овом бога, има ли првде, или како за кога. Зашто патња срце да стеже, ниси једини, другима је теже. На свету овом милиони пате, траже срећу, али никако да швате, да је само занос, нихова слобода, да им је давно подметнута нога, да се точак среће, за њих не окреће. На свету овом милиони пролазе, моћни их у пролазу газе. Траг остане, у срцу, у души, дуне ветар, траг се распрши. Има наде, али све мање и мање, није ово пролазно стање. Много се тога на свету понавља, комад је често исти, само се постава обнавља. "Дувај ветре, јаче, јаче, да не чујем срце како плаче". © Љубодраг Обрадовић
КАСАПСКИ СТО
Него све се нешто по ливади скита, Те, одатле се види читав воловски рај, Добро ајде, што он за посао не мари, Ставише њега на један сто, Помисли, ово је једно одвратно место, пиштим, вриштим, али не знам што. И ричем ко преклан во, што ево леже, на овај мој, касапски сто. ВИДОВДАН О сви Српски мученици свети, дал се нама и Бог сада свети, дал се нисмо довољно молили, или смо се од Бога одродили? Кажите ми мученици моји, шта над главом свих нас Срба стоји, да ли смо се камењем на Бога бацали или су нам путеви од себе закрчени? Патњи овој крај се не види, сад се и свој свога стиди. Хоћемо ли кренути ливадама цветним, или уским стазама трновитим? О сви српски мученици свети, којим ћемо путем кренути? Историја да се не понавља, следимо пут Светосавља. © Драган Тодосијевић |