На врх

  • Шта је у ствари ФЕДРАРО?

    Шта је у ствари ФЕДРАРО илити Фестивал драмског аматерског стваралаштва Расинског округа? Више детаља сазнаћете у овом уводном чланку, а много више у монографији коју смо објавили за пестнаст година ФЕДРАРА и која се зове *МОНОГРАФИЈА ПЕТНАЕСТ ГОДИНА ФЕСТИВАЛА ФЕДРАРО 1997 – 2012*...

  • Шта је у ствари ФЕДРАРО?

    А како је све отпочело? Те зиме 96/97 (зимске ноћи су увек предуге, па недостатак времена није препрека за осмишљавање разних идеја и пројеката), седели су, по свом устаљеном обичају у *Пренгином собчету*, писац ових редова – тада подпредседник КУД-а *Вук Караџић* и Милета Пршић секретар КУД-а и ћаскали о томе шта је паметно да се осмисли као трајна културна манифестација по којој ће овај КУД бити препознатљив, а да то буде оригинално и свима прихватљиво....

  • Шта је у ствари ФЕДРАРО?

    И није се ту имало шта много мозгати, идеја да се покрене иницијатива за оснивање аматерског драмског фестивала, сама је излепршала на видело тако наметљиво и снажно, да су је касније једногласно прихватили и свесрдно подржали, сви чланови драмске секције и председништво КУД-а *Вук Караџић* и руководство МЗ...

  • Шта је у ствари ФЕДРАРО?

    Ту идеју су, када им је предочена, такође једногласно и снажно подржали и представници КПЗ Крушевац и општине Крушевац. Одмах је формиран организациони одбор фестивала, а за председника организационог одбора изабран је Миомир Хари Ристовић, тадашњи подпреседник општине Крушевац за друштвене делатности. Касније је формиран и савет фестивала као оперативно тело за релизацију прве манифестације *ФЕДРАРО*, а за првог председника је изабран Будимир Симић, тадашњи секретар Скупштине општине Крушевац, иначе Треботинац...

  • Шта је у ствари ФЕДРАРО?

    Тако је успостављена природна хармонија да у културном пројекту названом ФЕСТИВАЛ ДРАМСКОГ АМАТЕРСКОГ СТВАРАЛАШТВА РАСИНСКОГ ОКРУГА или скраћено ФЕДРАРО буду, поред драмских занесењака из Треботина, Жабара и Мале Врбнице, само људи који воле то што раде, што је увек предуслов да се замишљено успешно и спроведе...

Годишња приредба КУД-а Вук Караџић 2011.

25.12.2011. године у Дому Културе у Треботину, пред препуном салом,  одржанa је годишња приредба КУД-а *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице, на којој је представљен богати репертоар фолклорних игара фолклорне секције и оригинална ауторска поезија литерарне секције у казивињу аутора Љубодрага Обрадовића и Драгана Тодосијевића и њиховог специјалног госта Миће Живановића. Пре самог културно-уметничког програма у галерији Дома културе у Треботину отворена је одржана је самостална изложба Димитрија Вујичића - Вудија, сликара аматера из Падежа. Гости на програму били су: Синиша Максимовић - заменик председника скупштине Града Крушевца, Горан Ћирић - секретар  скупштине Града Крушевца, Мића Живановић - заменик начелника Градске управе у Крушевцу и пуковник Милорад Димитријевић - комндант центра за логистику у Крушевцу.

Годишње награде КУД-а *Вук Караџић* за изузетно успешан рад у 2011. години и допринос у раду КУД-а *Вук Караџић* добили су: Зајић Биљана, Бранислав Кљајић и Драган Миљковић. Награде је уручио Борислав Чолић - председник КУД-а. На годишњој смотри уручене су и награде најбољим фудбалерима ФК Жабаре. Погледејте фотографије и осетите делић атмосвере са овог концерта.


Младе и талентоване чланице фолклорне секције КУД-а *Вук Караџић*


Милета Човић, Љубодраг Обрадовић, Синиша Максимовић и Борислав
Чолић на отварању изложбе слика Димитрија Вијичића Вудија


Јелена Чолић - водитељ програма
















































Ljubodrag Obradović

VUDI a nije Alen

Vudi ne svira klarinet
i nije nominovan za oskara
ali ima četkicu i zanos
da uhvati nemir u konju
koji u galopu
cvetnim poljem ispod tri breze
pronosi dugu i miris pejzaža

Vudi ne okleva
da život bojom ulepša
jer i to je misija kojom iz srca
izgoni bol i čemer
koji se vekovima talože
u poljima žutog kukuruza
kad suše gorku koru hleba
u nodostižni san razliju

E takav Vudi,
svoj šešir nakrivi
i rakiju ispije
srećan što živi
kao i svi drugi mali ljudi
koji svoje snove
piju umesto vode...
Tad Vudi zapeva
i poj posle u slikama sija
za sve koji tim stazama hode...

Vudi a nije Alen
svoje igre igra
u traganju za prepelicom
koja zlatna jaja nosi
Vudi se nikad na život ne kudi
jer zna istunu: ne desi se nikad
ono za čim srce žudi
ali na platnu se sve naslika
jer slika je san i san je slika

Vudi...

© Ljubodrag Obradović