УМЕСТО УВОДА

Шта је у ствари ФЕДРАРО илити Фестивал драмског аматерског стваралаштва Расинског округа? Више детаља сазнаћете у овом уводном чланку, а много више у монографији коју смо објавили за пестнаст година ФЕДРАРА и која се зове *МОНОГРАФИЈА ПЕТНАЕСТ ГОДИНА ФЕСТИВАЛА ФЕДРАРО 1997 – 2012* - Преузмите у пдф-у

Уредник монографије

Љубодраг Обрадовић

ФЕДРАРО - СВЕ ОД ЗАНОСА ИЗАТКАНО – Љубодраг Обрадовић

Следећи занос драмских занесењака из Треботина и Жабара, који су давних тридесетих година овог века припремили и извели представу "Вода са Планине" Раше Плаовића, тадашњи заљубљеници у "даске које живот значе" у пролеће 1997. године, упалили су искру за оснивање Фестивала драмског аматерског стваралаштва Расинског округа - "ФЕДРАРО".

Оснивачи фестивала: Општина Крушевац, Културно-просветна заједница Крушевац, М.З. Жабаре (чине је села Треботин, Жабаре и Мала Врбница) и КУД "ВУК КАРАЏИЋ" из Треботина, Жабара и М.Врбнице, желели су да омогуће да се све искре за драмским доказивањем у Расинском округу, а и мимо његових атара, несметано пале у ватру, која ће грејати срца, представа увек жељне публике.

А како је све отпочело? Те зиме 96/97 (зимске ноћи су увек предуге, па недостатак времена није препрека за осмишљавање разних идеја и пројеката), седели су, по свом устаљеном обичају у *Пренгином собчету*, писац ових редова – тада подпредседник КУД-а *Вук Караџић* и Милета Пршић секретар КУД-а и ћаскали о томе шта је паметно да се осмисли као трајна културна манифестација по којој ће овај КУД бити препознатљив, а да то буде оригинално и свима прихватљиво. И није се ту имало шта много мозгати, идеја да се покрене иницијатива за оснивање аматерског драмског фестивала, сама је излепршала на видело тако наметљиво и снажно, да су је касније једногласно прихватили и свесрдно подржали, сви чланови драмске секције и председништво КУД-а *Вук Караџић* и руководство МЗ.

Ту идеју су, када им је предочена, такође једногласно и снажно подржали и представници КПЗ Крушевац и општине Крушевац. Одмах је формиран организациони одбор фестивала, а за председника организационог одбора изабран је Миомир Хари Ристовић, тадашњи подпреседник општине Крушевац за друштвене делатности. Касније је формиран и савет фестивала као оперативно тело за релизацију прве манифестације *ФЕДРАРО*, а за првог председника је изабран Будимир Симић, тадашњи секретар Скупштине општине Крушевац, иначе Треботинац. Тако је успостављена природна хармонија да у културном пројекту названом ФЕСТИВАЛ ДРАМСКОГ АМАТЕРСКОГ СТВАРАЛАШТВА РАСИНСКОГ ОКРУГА или скраћено ФЕДРАРО буду, поред драмских занесењака из Треботина, Жабара и Мале Врбнице, само људи који воле то што раде, што је увек предуслов да се замишљено успешно и спроведе. Касније су на месту председника организационог одбора ФЕДРАРА били и Бранислав Јовановић и Невенка Ђорђевић, а на месту председника савета ФЕДРАРА Бобан Алексић, Лидија Јевремовић и Милош Обрадовић.

СВИ ПРЕДСЕДНИЦИ ОРГАНИЗАЦИОНОГ ОДБОРА ФЕДРАРА

Тада је и осмишљен и концепт ФЕДРАРА који ће поред главног фестивалског садржаја, драмских аматерских представа са територије Расинског округа, имати и пратеће садржаје: ФЕДРАРО за најмлађе (драмске представе основних школа и дечјих вртића), СУПЕС – сусрете песника и Ликовну колонију. Да је тај концепт одличан показало је и време својим протеком... И дан данас концепт је исти и несметано се реализује сваке године...

А да је идеја за оснивање ФЕДРАРА била одлична показали су сви учесници овог драмског фестивала који се такмиче и друже већ 16 година и дају свој непроценљиви допринос да драмски аматеризам живи и у Крушевцу, Трстенику, Варварину, Брусу, Ћићевцу... и у Треботину, Великом Шиљеговцу, Здравињу, Коњуху, Јасици, Лазаревцу, Грабовцу...

СВИ ПРЕДСЕДНИЦИ САВЕТА ФЕДРАРА

На крилима ФЕДРАРА у Крушевцу су основана још два аматерска драмска фестивала *ФЕШТ* - драмски фестивал основних школа Крушевца и *ТИН ФЕСТ* - драмски фестивал средњих школа Крушевца, а у припреми је и оснивање регионалног драмског фестивала у Трстенику (или Варварину). Тако су драмски аматери из Треботина, Жабара и Мале Врбнице жишком свог драмског ентузијазма запалили ватру драмског стваралаштва која данас пламти у целом Расинског округу и живот овај свакодневни чини лепшим.

Рад и развој ФЕДРАРА подржали су многи, пре свега Општина, касније Град Крушевац, КПЗ Крушевац, Културни центар Крушевац, Крушевачко позориште и бројни донатори, али најзаслужнији су свакако заљубљеници у "даске које живот значе" из Треботина, Жабара и Мале Врбнице без којих се не би могло. Поменућу неке од њих: Србољуб Павловић, Милутин Јаковљевић, Милан Милосављевић, Предраг Ћирић, Живорад Ђокић, Оливера Ђокић, Славољуб Обрадовић, Бојан Пршић, Живорад Петронијевић, Славица Дреновац, Зоран Дреновац, Жика Стојковић, Радиша Стојковић, Љубисав Стојановић, Жика Милојевић, Драгица Мијатовић, Раденко Мијатовић, Радман Мијатовић, Драган Ивић, Првослав Симић, Милорад Антић, Љубодраг Обрадовић, Миљко Бркић, Радослав Стојановић, Ивана Мијатовић, Мирослава Обрадовић, Оливера Пршић, Данијела Терзић, Горан Тодосијевић, Сузана Јовановић, Драган Тодосијевић, Топлица Павловић, Дејан Шљивић, Катарина Стојановић, Срђан Стојановић, Иван Антић, Радиша Стевановић, Марија Стојановић, Јелена Симић, Данијела Симић, Марија Кованџић, Марија Радуловић, Јелена Радуловић, Горан Стојковић, Санела Јанковић, Бранка Стојковић, Јелена Чолић, Мирјана Савић, Предраг Марјановић, Братислав Пршић, Дејан Симић, Бојан Симић, Сузана Мијатовић, Јована Мијатовић, Ана Милосављевић, Бранко Стојковић, Бојан Јанковић, Младен Обрадовић, Сретен Терзић, Тамара Зајић, Денис Нумановић, Јелена Стојановић, Јелена Миљковић, Бојана Зајић и други...

Све је у заносу...

Љубодраг Обрадовић

Љубодраг Обрадовић, Милосав Мирковић, Радоје Савић (жири Федрара 1999.)

Ко је најбољи?