foto1
foto1
foto1
foto1
foto1

У Дому културе у Треботину 2006. године одржана је и манифестација СУПЕС 2006. Манифестација се традиционално одржава сваке године у оквиру ФЕДРАРА (Фестивала драмског аматерског стваралаштва Расинског округа, која се у мају одржава у Дому културе у Треботину и етно кући Слободана Стојановића у Жабару,  почев од 1997. године). Од 2013. године у манифестацију се активно укључује као суорганизатор новоосновано Удружење песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу. Погледајте како смо реализовали СУПЕС 2006. године заједно са изложбом слика насталих на ликовној колонији ФЕДРАРО 2006.
 
Љубодраг Обрадовић


Спасоје Ж. Миловановић


Драган Тодосијевић


Небојша Стојановић


Томислав Симић


Миломир Бата Цветковић

Погледајте приказ
*SLIKE VREMENA*
ДУВАЈ ВЕТРЕ

"Дувај ветре, јаче, јаче,
да не чујем срце како плаче".

Има ли на свету овом бога,
има ли првде, или како за кога.
Зашто патња срце да стеже,
ниси једини, другима је теже.

На свету овом милиони пате,
траже срећу, али никако да швате,
да је само занос, нихова слобода,
да им је давно подметнута нога,
да се точак среће,
за њих не окреће.

На свету овом милиони пролазе,
моћни их у пролазу газе.
Траг остане, у срцу, у души,
дуне ветар, траг се распрши.

Има наде, али све мање и мање,
није ово пролазно стање.
Много се тога на свету понавља,
комад је често исти,
само се постава обнавља.

"Дувај ветре, јаче, јаче,
да не чујем срце како плаче".

© Љубодраг Обрадовић


КАСАПСКИ СТО


Нити је хтео за јасла да се веже,
нити је хтео у јарам да се преже,
а комоли њеву посну да изоре,
недај боже дрва да довуче из горе.

Него све се нешто по ливади скита,
као паметно своју памет пита,
па лаже волове и ове воловске жене,
о погледу прича, тамо са неке стене.

Те, одатле се види читав воловски рај,
те, ту муке нема, ни лепоти крај.
Те, ту се сено само за спавање бере,
те, ту љубав нема границе ни мере. 

Добро ајде, што он за посао не мари,
али зашто остале волове да квари?
Ајде ти фрајеру у кланицу тек,
да тамо завршиш свој слободни век.

Ставише њега на један сто,
велик колико и сам во,
па у његов воловски врат,
забише нож и кренуше га клат.

Помисли, ово је једно одвратно место,
а где је оно,  о коме сањах често?
Па рикну, ко што волови знају,
зар песнике у кланице дају?

Ех, ко на живу рану кад сипаш со,
пиштим, вриштим, али не знам што.
И ричем ко преклан во,
што ево леже,
на овај мој, касапски сто.



ВИДОВДАН


О сви Српски мученици свети,
дал се нама и Бог сада свети,
дал се нисмо довољно молили,
или смо се од Бога одродили?

Кажите ми мученици моји,
шта над главом свих нас Срба стоји,
да ли смо се камењем на Бога бацали
или су нам путеви од себе закрчени?

Патњи овој крај се не види,
сад се и свој свога стиди.
Хоћемо ли кренути ливадама цветним,
или уским стазама трновитим?

О сви српски мученици свети,
којим ћемо путем кренути?
Историја да се не понавља,
следимо пут Светосавља.
 
© Драган Тодосијевић


Бранислав Јовановић, (у средини) председник  организационог одбора Федрара, прати  СУПЕС. Лево Љубодраг Обрадовић - Песник, чита песму "Дувај Ветре" и Драган Грковић, а десно Миљко Бркић потпреседник Савета Федрара и Бобан Алексић потпреседник организационог одбора Федрара.



Подпредседник Саша Анђелковић (у средини у тамном оделу) прати отварање Ликовне колоније и СУПЕС.