foto1
foto1
foto1
foto1
foto1

У оквиру ФЕДРАРА 2017, у Етно домаћинству Слободана Стојановића у Жабару, одржана је 13.05.2017. године традиционална песничка манифестација СУПЕС (Сусрети песника). Манифестацију су ове године организовали Удружење песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и КУД Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице. Програм су осмислили и водили Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић, а за музички тренутак постарала се Јована Обрадовић. У самом програму учествовали су: Љубодраг Обрадовић, Драган Тодосијевић, Светлана Ђурђевић, Мирослав Живановић, Борисав Бора Благојевић, Драгојло Јовић, Саша Милетић, Миљко Бркић, Даница Рајковић, Живота Трифуновић, Ратко Тодосијевић, Мирко Стојадиновић, Боривоје Видојковић, Мирослава Смиљанић, Јована Марковић, Драган Матејић, Михајло Ћирковић, Томислав Симић, Звездана Милосављевић, Злата Јовановић, Слободан Станковић, Владимир Тасић, др Павле Бубања, Анта Џамић, Гвозден Ђолић, Драган Ћирковић, Борислав Чолић, Слободан Стојановић и Душица Миленковић.

На манифестацији је уручена награда Борисаву Бори Благојевићу за песму МОЈА БРАЋА, која 2015. године проглашена за ПЕСМУ ГОДИНЕ на порталу ПоезијаСРБ. Прочитајте одлуке жирија: http://poezijascg.com/poezija/archives/54432. Своју поезију говорио је и Драгојло Јовић - добитник друге награде по мишљењу жирија публике. Марина Адамовић, песникиња из Ниша, Члан Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ од самог оснивања, са чланском картом број 1. по мишљењу посетилаца портала ПоезијаСРБ освојила је награду за песму године, а по мишљењу стручног жирија освојила је друго место. Награда ће јој бити ускоро уручена, а гости СУПЕСА 2017. могли су да чују њену награђену песму у казивању Светлане Ђурђевић. Љубодраг Обрадовић изговорио је награђену песму Милована Петровића из Шведске. Организатори манифестације СУПЕС 2017 били су Удружење песника Србије ПоезијаСРБ и КУД Вук Караџић.

У истом простору Етно куће Слободана Стојановића одржана је и дводневна ликовна колонија ФЕДРАРО 2017 на којој је настало 8. слика. На ликовној колонији су сликали: Ратко Тодосијевић - селектор колоније, Живорад Милановић - Маки, Мирко Стојадиновић, ... Стојадиновић, ..., Дијана Обрадовић, Мирослава Петронијевић и Јелена Грковић...

Било је и честитки од спречених да дођу. Ево шта нам је поручила Латинка Ђорђевић - члан извршног одбора ПоезијеСРБ...

Данас (13.05.2017.) на овај диван сусрет песника, свим пријатељима и сарадницима исказујем дубоко поштовање и љубав и шаљем  хиљаду  поздрава и пољубаца.  Поезија је без сумње један од најлепших дарова којим је Творац свега из своје  богате ризнице даровао људски род. Готово да нема човека који је незаинтересован за поезију. Свако од нас има утеху бар у неком  поетском занру. Управо поезија оцртава исечке живота свих нас.

Захваљујем се нашем председнику Љубодрагу Обрадовићу за неприкосновен рад и труд који показује током свих ових година, на изразитом очувању нашег постојања и неговању прелепог руна наше поезије, нашег Српства и српске културе.

Желим вам леп и успешан сусрет уз много лепих стихова! Живели!!! (Латинка Ђорђевић/


Љубодраг Обрадовић, Јована Обрадовић, Бора Благојевић


Светлана Ђурђевић и Љубодраг Обрадовић су осмислили и водили
манифестацију СУПЕС 2017


Јована Обрадовић - музичка душа манифестације СУПЕС 2017


Борисав Бора Благојевић - добитник награде за песму године

МОЈА БРАЋА

Све што може да се прода
Продала су моја браћа
Ми ни свесни нисмо били
Ко купује и ко плаћа

Продали су окућницу
Шљивар изнад родне куће
И бачвану крај врбака
Плава јутра у свануће

Продали су без тапија
Све ђутуре и од ока
Све ливаде до јаруге
Бистру воду из потока

Њиву што нас хлебом храни
У закуп су јуче дали
Сад причају правдају се
Где је међа нису знали

А међа је све док може
Поглед птице да се вине
Продали су део неба
Белог орла у висине

И ћувике што међају
Од силника што нас бране
Лојзе што нас вином поји
Манастире разидане

И утробу земље ове
Где се нови камен рађа
Старо гробље поред пута
Продала су моја браћа

И све наше крвотоке
Што долазе из далека
Продали су све изворе
Све кладенце белих река

Православље славу веру
Колач што се даје сину
Продала су моја браћа
Тиху модру месечину

Продадоше браћа браћу
Расејаше кости њине
Ко да овде никад није
Било правде и истине

Продадоше цреп са куће
Кисну греде откривене
Труне душа у огњишту
Продали су део мене

© Борисав Бора Благојевић


Марина Адамовић, песникиња из Ниша, Члан Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ од самог оснивања, са чланском картом број 1. по мишљењу посетилаца сајта поезија.срб освојила је награду за песму године, а по мишљењу стручног жирија освојила је друго место. Награда ће јој бити ускоро уручена, а гости СУПЕСА 2017. могли су да чују њену награђену песму у казивању Светлане Ђурђевић.


Ђурђе рецитује Маринину песму ПОЕТО

POETO

Ušla sam u sebe i
krenula sa razgledanjem

Znam da sam slabo osvetljena
– prekidača nije bilo

Ipak
– priznajem
sebi me je privukao
opojni pištac pažnje

Nikada nisam čula
tako ljupke zvuke
u gustom šipražju
tresetnih algi

Pažljivo sam pratila
gde otiče moja kiša
krivudala je
i spuštala se
nekuda vani

Malo sam se zgrčila
da dotaknem ušće

Ali

Jaoooj

Tamo vode više nije bilo

Samo skerletna humka
u kojoj je sedela
Cvetajeva
pružala mi je
ruke
nemi vrisak i

“Niz rub – pa ravno
U crnu zemlju, da poji trstik.
Nepovratno, nezaustavno,
Nepopravljivo šiklja stih„

kamin(n)gs


© – Marina Adamović