СУПЕС 2013

Објављено уторак, 25 април 2017 15:46 | Аутор Super User | Штампа | Ел. пошта | Погодака: 1431

11.05.2013. године у предивном амбијенту Етно куће Слободана Стојановића, одржани су Сусрети песника - СУПЕС, манифестација која се реализује у оквиру ФЕДРАРА, ево већ 17 година заредом. Манифестацију традиционално организују КУД *Вук Караџић* из Треботина, Жабара и Мале Врбнице и КПЗ Крушевац, од ове године у сарадњи са Удружењем песника Србије - ПоезијаСРБ.

Дружење песника које је реализовано под радним називом *ЗА МИРИС БОЖУРА* било је величанствено и незаборавно, а значајан допринос томе дали су сами учесници својим надахнутим наступом. Ове године су учествовали само песници са територије Расинског округа и то: Зора Митровић, Саша Збиљић, Никола Станковић, Саша Милетић, Живота Трифуновић, Вељко Стамболија, Томислав Симић, Драган Тодосијевић, Живомир Миленковић, Бранко Ћировић Ћиро, Боривоје Видојковић, Александра Чолић (као рецитатор), Мића Живановић и Љубодраг Обрадовић. Ове године нису проглашаване најбоље песме и песници, већ је допуштено да победи поезија...

Сликари који у истом амбијенту реализују своју ликовну колонију, са дали посебан визуелни печат целој манифестацији, а ове године су сликали: Маја Олић - историчар уметности и руководилац колоније, Ратко Тодосијевић Баћо - оснивач колоније, Небојша Лапчевић - председник УО Ликовног удружења РАСИНИУС из Крушевца, Живорад Милановић Маки - академски сликар, Јелена Ивановић - дизајнерка КЦК, Снежана Васић - Сликар, Мира Ковачевић - сликар, Љиљана Симић - уметнички руководилац ранијих колонија, Димитрује Вујачић Вуди, Топлица Јефтић, Мирољуб Били Дачковић, Мирјана Ивезић Гашић... Да све буде у духу лепог, постарали су се и ученици Основне школе у Жабару који се баве лепим писањем који су у сардњи са својом наставницом Цицом Бацић, приредили изложбу калиграфских радова. Туристичка организација Крушевац приредила је изложбу туристичких каталога, а Етно удружење Расина изложбу радова народне радиности... 17 СУПЕС су заједнички отворили и поздравили учеснике Виолета Капларевић - директор КПЗ Крушевац и Борисав Чолић - председник КУД-а Вук Караџић...

Погледајте део атмосвере и уживајте уз слике, кад већ нисте били на лицу места...

Сви учесници ликовно-песничког дружења на СУПЕСУ 2013

Љубодраг Обрадовић

ПОЕЗИЈА

Поезија је опсена, илузија...
У њој истине нема, само снови
за живот неки нови, нестварни,
лавиринт који у нама сија...

Поезија је наш мост
у свет без пакости,
у свет радости,
у свет где си увек гост,
кога угосте јагодама,
а остало воће пролазност позоба...

Поезија је спас, за све нас!
И за оне друге,
што само у стварности љубе,
и не знају за занос рима,
кад срце клима,
у заносу прељубе,
штиха и стиха!
.
Поезија је ваздух који недостаје,
који сам живот даје...
Она ништавилу пркоси
и сивило чемера колором скрива,
сво зло у нама убија,
и цветни тепих
ка звездама открива...

Поезија нам отвара очи
и бајке прича.
Пред њом лед се топи,
глечери копне,
Титаник израња...

Поезија, ех, снови, илузија, опсена...
Поезија, ех... живот бољи, срећа...
Поезија, вечна сенка која нас верно прати,
живот богати и све наде у јаву
стихом допрема...

Поезија... ТИ и ЈА!!!

© Љубодраг Обрадовић

Виолета Капларевић - директор КПЗ Крушевац отвара песничке сусрете

Борисав Чолић - председник КУД-а Вук Караџић поздравља госте

Цица Бацић - професор Српског језика отвара изложбу калиграфских радова

Зора Митровић

Никола Станковић

Мића Живановић

Саша Милетић

Вељко Стамболија

Слободан Стојановић - власник Етно куће

Томислав Симић

Саша Збиљић

Драган Тодосијевић

Живота Трифуновић

ИМАО САМ, САДА НЕМАМ ВИШЕ

Своје јаде да испричам морам,
имао сам, није било давно:
кућу шталу, обор, башту
и двориште велико и равно.

Имао сам воћњак и виноград,
плодне њиве, пашњаке травнате.
Радио сам у кући и фирми,
издржавао децу и примао плате.

Укућани су сви срећни били,
жена, деца, снаје, унучићи мали.
Било нас је скоро пуна кућа,
сад у недоћију сви смо нестали.

Имао сам: комбајн, трактор, фрезу,
за у поље све што је требало.
Имао сам свакаквог алата.
Ми отишли, а све то, пусто је остало.

Имао сам бунар, чесму, пумпу,
кера, мачку, зечеве шарене...
Али помишљао никад нисам,
да ће све наопако да крене.

Имао сам, није било давно.
Имао сам, сада немам више
укућане, без којих сам остао.
Главни кривац су НАТО кише!

Имао сам кућу и окућницу,
али нажалост ничег нема више.
Ми одосмо да би главе спасли,
а комшије нам све запалише.

Имао сам стоку и живину,
они тамо без неге осташе.
Али нису дуго чекали,
суседи све разделише и поклаше.

У винограду сад ми грожђе беру,
а у воћњацима јабуке и шљиве.
Преораше моју дедовину целу
и за све сада нас криве.

Са бунара бистру воду пију,
на узвору умивају руке и лице.
Они живе срећно и весело,
а ми постадосмо избеглице.

Остадоше гробови, цркве, манастири...
Не горе свеће, тамјан не мирише.
Имао сам, није било давно.
Имао сам, сада немам више!

© Живота Трифуновић

Вуле Радмановац

Бора Видојковић

Бранко Ћировић - Ћиро

ЗА МИРИС БОЖУРА - Гусле ће увек носити глас у свет

Живомир Миленковић - Жића

Александра Чолић је рецитовала песму Вере Мајске

Мића Живановић

Љубодраг Обрадовић је говорио песму *БОГИЊА*...

БОГИЊА

Око тебе врти се свет...
Младост, љубав и прилике...
Ти напросто опијаш сликајући слике,
у којима и крај свој бескрај има!

Око тебе бљешти сјај,
милион срца слути срећу...
Око тебе лампиони,
сви шампиони,
и нада у да ока ти одсјај
заборавити никад нећу.

Слободно скочи,
све кочнице откочи...
Живот је слеп,
кад си тако лепа
по сувом док пливаш,
у мирисима уживаш,
све скриваш,
а смисао откриваш...

Слободно чизмом
згази цвет, који руди за грех,
и осмехом их отерај у очај...
Нека на кoлeнима чекају рај!

Не, немоћ није крај жеља,
на сваком углу, на сваком прсту,
ниче букет пријатеља,
стотину и један и свако остаје жедан...

Клизе сузе, мисли лете,
а никако опчињени да се сете,
због чега их очај ломи,
због чега им срце зебе,
ни зашто се увек воли,
она која гази цвет и све који зраче...

Око тебе врти се свет...
Срећа лебди на крилима...
Зашто свима заледиш срце,
а hepiend ти зрачи у очима...

© Љубодраг Обрадовић

која је посвећена једној сликарки...

и за узврат добио на поклон слику од сликарке

МИРИС БОЖУРА

Пусто је Косово поље,
врапци кљуцају време.
Ветар донео неспокоје,
и на плећа тешко бреме.

Божури ни у сну не миришу,
сета душом пири.
Отишли су, да опет дишу,
да разум срце смири.

Отишли су, прогнаници многи,
од злих комшија да се склоне.
Шамаром бабороги,
неправду ноћас гоне.

Слобода се ноћас чини далека,
док ломе кoлeвку и наду.
Будућност само храбре чека,
њу ни зли ветрови не краду.

Не миришу више божури,
тама пада на снове,
Пред злом се не жмури,
Косово у мирисе зове.

© Љубодраг Обрадовић