“ВИДОВДАН ПоезијаСРБ 2021” - LIVE
У Етно кући Слободана Стојановића у Жабару, у оквиру 24. ФЕДРАРА, 29 јуна 2021. године, одржана је ликовна колонија “Мр Ратко Тодосијевић Баћо” и “СУПЕС” - песнички сусрети чланова Удружења песника Србије „Поезија СРБ“ под називом “ВИДОВДАН ПоезијаСРБ 2021”.Након прошлогодишње паузе, када је ФЕДРАРО симболично уприличен, ове године у оквиру 24. манифестације у Белој сали Културног центра 20. маја изведена је представа Ђавоља посла, а дан након Видовдана уприличена ликовна колонија и сусрети песника чланова удружења ПОЕЗИЈА СРБ.
Организатори су и овога пута били КУД “Вук Караџић” Треботин, Жабаре и Мала Врбница и Културни центар Крушевац, а суорганизатор Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.
Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу је за ову прилику извело поетски програм под називом "ВИДОВДАН ПоезијаСРБ 2021." На сусретима је песницима представљен нови број Часописа за поезију ПоезијаСРБ број 16. и уручене су награде са првог међународног конкурса "ВИДОВДАН ПоезијаСРБ 2021." Програм је отпочео песмом Миће Живановића ДАН ПОСЛЕ, која је победила на конкурсу у категорији одраслих песника. У категорији младих песника победила је Јована Марковић са песмом ВИДОВДАН. На следећем линку можете прочитати ко је све добио награду на првом међународном конкурсу "ВИДОВДАН ПоезијаСРБ 2021."
ДАН ПОСЛЕ
Пукни земљо, развалино.
Туђино без стаза и путоказа. Нека ти се дроб зацрвени, кад немаш образа нека те избришу, да знам да те нема да си ничија више, страна. Изроди броје туђе, као да немаш својих рана. Утркују се да те обезчасте, да стекну славу, у твојим бедрима, змије у недрима. Плаву гробницу хоће да расточе Солунско гробље да преору, да не сведоче шта си била, а шта си данас, без лица и граница Ћути Лазарица, Сопоћани, Студеница, јеца Грачаница, али без гласа, да се не чује од стида. Тражимо спаса под сатанским скутом. на дан Светог Вида, мој Милане, Лазаре, Милоше, Милутине, Стефане сине... Моја суза гине у бездану ништавила продате људске душе © Мирослав Живановић |
ВИДОВДАН
Душа зору чека ко погубног дана, где уз смрт су певали славуји са грана где пали су божури, заштитници вере, где чуван је завет током тамне ере, где Богу, по суду, дати су животи који крст су бранили на српској голготи. Лазарица пева звуком старих звона Безимену песму, без и једног тона, да Небеско царство чека и постоји и да нико не треба смрти да се боји, да живеће Српство док год има зора и преживет искушења кошмара и мора. Да Бог све нас гледа, подједнако воли, Свети кнез се Лазар за Србију моли, док год божур цвета и славуји поје народ ће и земља Света да постоје. Док је Видовдана, док се небо плави дан Косовског боја Српство ће да слави! Аутор : © Марковић Јована, (3.) разред Гимназије у Крушевцу, одељење 3/7 |