ПОЗИВ ЗА САРАДЊУ

Loading


Љубодраг Обрадовић
Покрећући идеју да се уради МОНОГРАФИЈА ТРЕБОТИНА, био сам свестан колико је то напоран, свеобухватан и дуготрајан посао. У том циљу отворио сам посебан сајт www.poezija.in/trebotin који има за циљ да на једном, јавном месту, прикупи сав потребан матерјал попут: фотографија, разних натписа и историјских записа за поменути пројекат. Свестан сам да је у поменути пројекат потребно укључити што већи број садашњих житеља Треботина, како би рад на Монографији био лакши и успешнији. Дакле, нека ова страница буде јавни позив свима који имају било какве податке о историји и садашњости Треботина,  па биле то фотографије, забелешке о фамилијама или историјски документи, да ми их пошаљу на мејл: ljuba@poezijascg.com

Циљ овог рада није зарада аутора, већ сакупљање и чување историјских података о Треботину, до којих се може доћи. Према томе, свако ко учествује у овом пројекту нека не очекује зараду, већ сатисфакцију да је допринео да се оно што сви ми сада знамо о Треботину сачува за будуће генерације, које би ту материју систематски прочавале. Наравно, оно што пошаљете, за почетак би било објављено јавно на овом сајту и подписано Вашим пуним именом и презименом.

За почетак, погледајте неке од фотографија моје породице које поседујем у свом фото албуму…

 

Ако сте заинтересовани да учествујете у овом пројекту, јавите ми се, па ћемо се договорити о детаљима сарадње.

СРПСКА ДРАМА НА 26. ФЕДРАРУ

Loading

У Дому културе у Треботину 24. 9. 2023. године одиграна је представа СРПСКА ДРАМА Синише Ковачевића у извођењу АПТ ЧКАЉА из Крушевца. Пре почетка представе присутне у сали је поздравила Виолета Капларевић, директорка КЦК, која је уручила и захвалнице 26. ФЕДРАРА присутним сликарима, песницима и донаторима фестивала. Удружење песника Србије је добило захвалницу за учешће на СУСПЕСУ у Етно кући Слободана Стојановића у Жабару. Алетернативно позориште ЧКАЉА из Крушевца извело је представу Синише Ковачевића СРПСКА ДРАМА. У престави играју: Владимир Јелић, Љубиша Јовановић, Стефан Марковић, Јован Јефтић и Иван Богићевић. Представу је режирао Зоран Кованџић.

– 26. ФЕДРАРО – Ликовна колонија „мр Ратко Тодосијевић Баћо“ и СУПЕС – ПоезијаСРБ“!

Loading

У Етно кући Слободана Стојановића, 23. 9.2023. године, одржан је први дан 26 ФЕДРАРА, Фестивала аматерског стваралаштва Расинског округа. Наравно, првог дана одржани су пратећи програми ФЕДРАРА и то:
  • Ликовна колонија „мр Ратко Тодосијевић Баћо“ и
  •  СУПЕС – ПоезијаСРБ“!

На ликовној колонији „мр Ратко Тодосијевић Баћо“ учествовали су сликари и то: Мирослава Петронијевић, Новица Симић, Дијана Обрадовић и Првослав Пендић Пенда.

На „СУПЕСУ – ПоезијаСРБ“ ове године учествовали су песници: Нађа Симић, Љубодраг Обрадовић, Првослав Пендић Пенда, Драган Тодосијевић Гана, Јованка Андрић, Томислав Симић Калпачки, Мирослава Петронијевић, Немања Петронијевић и  Даница Здравковић. Госте су поздравили Чедомир Милосављевић – руководилац РЈ КПЗ, Културног центра Крушевац, Градимир Мијатовић у име МЗ Жабаре и КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице. Програм је водио Љубодраг Обрадовић у име Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, а програму је учестовала и солиста КУД-а Вук Караџић – Николина Ђокић и чланови Фолклерне секције поменутог КУД-а, који су одиграли ИГРЕ ИЗ ЛЕСКОВЦА и ШОПСКУ ТРОЈКУ у кореографији Срђана Стојановића. У програму су наступили и најмлађи солисти КУД-а Вук Караџић…Програму је присуствовао и Будимир Симић – први председник савета ФЕДРАРА.

Погледајте фотографије које је снимила Ђурђија Обрадовић и видео који је снимио и поставио на You Tube Љубодраг Обрадовић.

П О Р О Д И Ц А П Р Ш И Ћ – Т Р Е Б О Т И Н

Loading

СЛАВКО ПРШИЋ

П О Р О Д И Ц А П Р Ш И Ћ – Т Р Е Б О Т И Н

Историјат породице Пршић из Треботина по казивању свог оца Љубисава Пршића,

записао Славко Пршић 1952. године у Треботину.

Као што је напред у поглављу казато, у породици сам најстарији члан, јер од идуће Трнове Св. Петке, навршавам 70 година старости. Породица се размножавала, данас има 20 домова. Стари људи , изумирали су, настали су млађи, мало су шта упамтили и ако немају овако писменог подсетника о својим прецима, мало даље натраг из старијег доба, стицајем времена, наступиће потпуно одрођавање те ће се омладина женидбом и удадбом, међусобно из непознавања крвног сродства и узимати.

У садашњем добу има у породици добрих, младих људи и напредних, у више махова обећао сам да им овако писмо, историјат наше породице прикажем.Налазим да је томе време јер као што рекох пуним 70-ту година, па то и чиним.

Породица је у Треботину старо-времена још из доба Турске владавине. У почетку, па до близу половине 19 века, то јест од 1800 па до 1840. године постојала је само једна кућа. Њен домаћин и старешина је био мој чукундеда Симон.


Nastaviti čitanje

Славко Пршић – ТРЕБОТИН И СРБИЈА – Нова Југославија и Креманско пророчанство (11.)

Loading


Славко Пршић –
ТРЕБОТИН И СРБИЈАизводи из историје

НОВА ЈУГОСЛАВИЈА И КРЕМАНСКО ПРОРОЧАНСТВО

До свих живаца човечијег ума и срца, било је досадно слушати српске политичаре који хоће преко посланичке клупе да седну у министарску фотељу, који свагда на својим партијским зборовима, своје присталице досадно гњаве причама о Хрватима.

У овоме се највише истицали радикалски прваци што је довело до кобне несреће да њихов народни посланик Пуниша Рачић у клупама Народне скупштине убије Стјепана и братанца му, Павла Радића, Ђуру Бисеричега и тешко рани Ивана Фернара-истакнуте вође хрватске сељачке странке.

Даљи развој догађаја , још на дану погибије кнеза Михајла у Топчидеру, приказао је сељак из села Кремне које је село у близини Ужица. Овај сељак, да ли је надчовек или неки видовњак, приказао је у истини и оригиналу све даље што се догодило. Рекао је да убиством кнеза Михајла завереници нису постигли циљ, јер на власт у Србији доћи ће кнез из исте династије, чија ће владавина бити несрећна по њега и српски народ са којим ће се завадити, па ће бити буне, борбе и све најгоре, да ће се као таква угасити и на престо српски доћи друга династија, да ће наступити велики ратови, и ова династија отићи, да ће последицом ратова у народу бити неиздрживих мука, да ће живи ићи на гробове својих помрлих предака, молити да се отворе да и они живи код њих у вечност легну.

И заиста, Немци под вођством Хитлера, отпочели су други светски рат, прегазили Чехо- словачку још1938. године, затим Пољску и до 20. јуна 1940. све западне државе.

На Југославију напао 6. априла 1941. године, завео купљење и стрељање свуда, српског народа, па и ђака са њиховим професорима.

Овај сељак из Кремне приказао је и то: да ће се појавити човек из народа који ће око себи окупити народ: да ће тешкоће и муке потрајати али ће проћи, да ће у народу уместо муке и страдања насупити благостање и видни напредак у свим правцима и да ће временом доћи до тога да поново живи иду на гробље својих предака и рећи: дижите се да живимо не у беди већ у добру.

Nastaviti čitanje

Славко Пршић – ТРЕБОТИН И СРБИЈА – Први светски рат (10.)

Loading


Славко Пршић –
ТРЕБОТИН И СРБИЈАизводи из историје

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ

Није прошла ни година дана, већ само 11 месеци, босански омладинац, Србин-ђак у Београду на Видовдан15. јуна наредне 1914. године, револверским куршумима убио је у Сарајеву аустрјског престолонаследника Франца Фердинанда и његову жену Софију. За ову убиство влада Аустрије је окривила Србију, да су њени официри, првенствено Воја Танкосић, Ђака-омладинца Гаврила Принципа, вежбао и учио у Топчидеру, како се револвером сигурно гађа и како ће убити Франца Фердинанда, који је као престолонаследник носио војничку титулу „надвојвода“ и као такав дошао у Босну где изводи велике маневре своје војске и то по источној Босни у близини Дрине да покаже Србији силу и моћ аустријског царства, и заплаши је да о Босни и њеном ослобођењу не сања, али га Гаврило Принцип сачека у Сарајеву и уби. И Аустрија Србији објави рат.

Nastaviti čitanje

Славко Пршић – ТРЕБОТИН И СРБИЈА – Балкански ратови (9.)

Loading


Славко Пршић –
ТРЕБОТИН И СРБИЈАизводи из историје

БАЛКАНСКИ РАТОВИ
Први балкански рат 1912. године Србија је водила са Турском и у том рату, уз доста жртава, ослободила стару Србију са Косовом и део Макодоније, делећи је са Грцима и Бугарима.

Други Балкански рат Србија је водила са Бугарима, одмах наредне 1913. године. Бугари, незадовољни поделом Македоније, у зору 7. јуна, свом својом војном силом, мућки су на спавању, као савезници, напали Српску војску и код топова побили војнике артиљерце и мртве их, сечењем ушију и носева унаказили.

Убили су и потпуковника Раку Анђелковића, комаданта 19-ог пешадијског пука Шумадијске дивизије, који је био помоћ Бугарима за освајање Једрена, јер без Српске војске Бугаринису могли да освоје јако утврђено Једране. Али српска армија и тешка градска опсадна артиљерија, чувених француских дугачких топова у којој сам и ја стални кадар служио, под командом генерала Степе Степановића, возовима пребачена у Бугарску као савезницу, стигла над Једрене, Степа разместио топове и хаубице, из ових цеви на турска утврђења осуо страховиту ватру, порушио их, турски отпор сломио. Војска турска као опкољена заробљена, а главног команданта-браниоца Једрена, чувеног турског војсковођу заробио. Командант батаљона 20. пука српске Тимочке дивизије, Шукри Пашу, предао га генералу Степи, а Степа у знак савезничке солидарности, и налазећи се у Бугарској Шукри Пашу предао Бугарском главном команданту генералу Иванову који га је послао у Софију као зарибљеника.

Nastaviti čitanje

Славко Пршић – ТРЕБОТИН И СРБИЈА – Рат са Бугарском 1885. године (8.)

Loading


Славко Пршић –
ТРЕБОТИН И СРБИЈАизводи из историје

РАТ СА БУГАРСКОМ 1885. ГОДИНЕ

1885. године био је рат са Бугарском. Овај рат је Србију и српски народ осрамотио, а изазвао га је ондашњи млади кнез Милан Обреновић, који је војском напао Бугарску због присједињења источне Румелије, која је била под Турском управом, без претходног договора са Србијом. Овај рат је по све кобан и лакомислен. Кнез Милан је у Бугарску упао са војском сталног кадра и првог позива , људима до 30 година старости и кренуо право на Софију. Бугари су га дочекали на Сливници са целокупном својом војском у којој су чак били и старци без зуба од 70 година. Малу Српску војску су разбили, затим је јурили, из своје земље истерали, чак и Српски Пирот заузели. Тек пошто је овако поражен, Кнез Милан наређује мобилизацију војске другог и трећег позива, али доцкан, јер се умешала Русија, која је само пре 7 година, 1878. године, ослободила Бугарску од Турака после свог рата са Турцима. У том рату са Турцима, Русија је за прелаз из Румуније преко Дунува изгубила 200.000 војника који су се подавили у Дунаву у покушају прелаза, јер су Турци низ Дунав, на Бугарској обали поставили три реда топова, добијених од Енглеске и паљбом из њих потопили Руске лађе, чамце и скеле, којима је војска зашла у воде Дунава. Турци су се тада целом свету хвалили да Москва Дунав прећи не може.

Командант руске војске,чувени генерал Гурко, на своје тражење добија од Руске владе јаче и далекометније топове и поставља их низ Дунав на Румунској обали. Својом страховитим паљбом, тешким гранатама, уништио је и отерао Турске топове са Бугарске обале, лађама и војском прешао Дунав и са Турцима се тукао по Бугарској, где је и чувеног турског војсковођу Осман Пашу заробио и рањеног га спровео у Петровград на лечење.

Nastaviti čitanje

Славко Пршић – ТРЕБОТИН И СРБИЈА – Хигијена и животни стандард (7.)

Loading


Славко Пршић –
ТРЕБОТИН И СРБИЈАизводи из историје

ХИГИЈЕНА И ЖИВОТНИ СТАНДАРД

О поменутом питању не може се ништа добро говорити, а још мање писати, јер је пре 90, 80, па чак и пре 50 година, народ ових крајева врло рђаво живео и у погледу становања и исхране и одевања. Куће су су грађене на земљи са гредама, без или са веома мало камена који је укопаван у земљу, а над земљом камена није ни било, тако да је лети од киша, а зими од снега оваква кућа подгрежњавала од воде, тако да се од ватре која је ложена стварала запарштина, како дању, тако и ноћу. Ни код најбољих домаћина стаклених прозора и кревета за спавање није било, нити су дувари соба крчени кречом. За спавање је простиран на земљу навиљак сена, преко кога је стављана каква тежана поњава, у врху јастуци и на такву постељу би сва чељад полегала једно до другог. Домаћица жена или која снаја би их покрила губером и тако би сви у оној влажној запарштини сви преноћили. Ујутру, домаћица, кћер или снаха, кад се сва чељад дигне, скупи у ћошак собе онај навиљак сена, покрије га поњавом, одозго метне губере, при врху јастуке и тако преко дана у ћошку стоји до увече када ће се за спавање поново распрострети. Не кречењем собних дувара, олепљеним само земљом, створени су услови да се запате стенице, које преко дана у пукотинама дувара мирују, а увече када чељад поспавају , онда излазе и нападају спавајућу чељад, уједајући је и сишући крв где је најмекшена телу, нарочито под уши, вилице, под мишке, груди, свуда и кад се напију крви враћају се у пукотине дувара да предане до следеће ноћи. Од досаде и уједања човек или која жена преко ноћи устају, пале луч или малу лампу на гас и прилазе дувару и ове стенице пуне насисане човечје или дечје крви, тамане по дувару. Чинећи наизменично ово тамањење сваке ноћи, дувари преко целе зиме буду крвави, све до лета када ће их поново земљом премазати. Тако се народ од стеница много патио, али није било хемијских средстава за њихово уништавање.

Nastaviti čitanje

Славко Пршић – ТРЕБОТИН И СРБИЈА – Култура и школство (6.)

Loading


Славко Пршић –
ТРЕБОТИН И СРБИЈАизводи из историје

КУЛТУРА И ШКОЛСТВО

Пре подигнуте школе у Великој Врбници, како у околини, тако и у Треботину, народ је углавном био неписмен и ретко, врло ретко, да је ко учио читати и писати у неком манастиру код калуђера. У Треботину таквог примера није било.

Немам података, када је саграђена школа у Великој Врбници, али знам да је црква саграђена 1821. године, а потом убрзо и школа. Црква је дала од свог плаца део за изградњу школе, која је изграђена сигурно пре 1830. године. У школи у Великој Врбници учили су ђаци из 16 села: Мачковац, Глободер, Голубовац, Лаћислед, Мрмош, Горњи и Доњи Ступањ, Себечевац, Дољане, Мешево, Церова, Лукавац, Пепељевац, Треботин са засеоком Жабаре, Мала и Велика Врбница. Све до старог Аћима Поповића, раније су били учитељи попови и то: отац, деда и стриц покојног старог поп Јосе. Врло је мало ђака било и они су уз црквене послове и ове ђаке учили. То ми је причао покојни Агатон Симић, мој таст из Треботина, који је умро 1925. године у 95 години живота, а школу је учио у Великој Врбници.

Иако је у учитељима била оскудица, ВеликоВрбничка школа је околини у 16 наведених села, дала доста доброписмених и знаменитих људи од којих ћу навести следеће: у Дољану Стојана и Милана Лукића, у Мешеву Ивана Гвозденовића и Вецу Ивића, у Церови Миладина Ђорђевића – оца покојног Љубисава Ђорђевића, у Пепељевцу поп Ивана Весића, доцнијег архимандрита Илариона – професора Призренске богословије за време Турске владавине и поп Душана Весића, у Лукавцу Бошка Мијајловића, у Мачковцу Здравка Ђокића, Агатона Вучића, Димитрија и братанца му Аврама-Авру Илчића(који бива у неколико махова преседник општине у Глободеру и народни посланик још од 1897. године), у Глободеру Мату Томића, у Треботину Вићентија Петровића, који је после другог рата са Турцима 1878. године (први је био 1876. године), био дуго година преседник Пиротског окружног суда, у Великој Врбници старог и честитог поп Јосу, његовог сина поп Леку и његових 5 синова – 5 попова: проту Радича, професора теолошког факултета у Београду Лалу, судију Зајечарског црквеног суда Рашу, попа Чукаричког Николу-Колу, Јосу и поп Љубу који је до цмрти службовао у цркви Врбничкој.

Nastaviti čitanje

Славко Пршић – Треботин и Србија – Вршење власти (5.)

Loading


Славко Пршић –
ТРЕБОТИН И СРБИЈАизводи из историје

ВРШЕЊЕ ВЛАСТИ

Да се вратимо на општину и њено писмено особље, да ли га је и какво имала. У почетку при формирању општина, писменог особља није било. Преседници, кметови и одборници, окупљали су се у згради коју су образовали за општину и ту се договарали шта и како да раде и сви су се служили рабошима за сваки разрез и наплату, у чему су се изучили и врло вешти били. Грађанству у ма каквим споровима судили су усмено, а за кривице и непослушност казне су биле батињање, са тим да је селски кмет кажњавао са 5 удараца, преседник са 10 удараца, а срески капетан са 25 удараца. Нико није смео да се противи овој казни, јер ко не би по заповести кмета или преседника легао да добије 5 или 10 удараца, био би пријављен среском капетану, затим би дошао срески коњаник и отерао га у срез, где би добио 25 удараца.

Строго је било, али до врхунца ред и у сваком погледу добра послушност. Било ми је 20 година када ми је о овим казнама причао покојни Пера Анђелковић из Треботина, који је у оно доба био општински служитељ. Тада је преседник општине био покојни Јевтимије Милошевић из Жабара, отац покојногРанђела, а деда покојног Дене Милошевића, бившег механџије у својој механи у Врбници. Овај Јефтимије је од пређашњих, као и будућих преседника, најстрожији био и готово редовно по реферату селских кметова, сваког дана наређивао да се неко батинује, а њедељом и државним празником и по више њих. За ово ударање у општини је увек имало по десетак дренових прутова, дебљине човечјег, на руци, кажипрста. Преседник је млађим људима наређивао да оду у страну и да одсеку неколико добрих дренових прутова и донесу их у општину. То су чинили и селски кметови.

Nastaviti čitanje

Славко Пршић – Треботин и Србија – Смрт краља Александра (4.)

Loading


Славко Пршић –
ТРЕБОТИН И СРБИЈАизводи из историје

СМРТ КРАЉА АЛЕКСАНДРА

У предњем излагању унесено је много речи и заузето доста простора, али све што је изнесено у међусобној је вези и изостављање детаља условило би празнину, па сам мислио да је потребно овако шире разрадити поменуту тему.

Треба нешто рећи и шта је било са краљем Александром Обреновићем и шта му је донела ова његова несрећна женидба.

Отац му, краљ Милан, умно сломљен овим скандалом, умро је у Бечу и сахрањен у манастиру Крушедол у Срему. Либерали, а нарочито бивши министар унутрашњих дела, коме је краљ запретио да ће о конопцу висити, имао је виноград и у њему вилу у Раковици где је становао и као вешт полицајац, а до сржи љут на краља за лудост коју је учинио и због које су они либерали, изгубили власт, отпочео је да врбује млађе официре. Убеђивао их је прекором: коме служе, ко им је врховни командант, о државним светковинама при пријему на двору и на баловима чију руку љубе, удовици Драги која је као највећа проститутка постала краљица на срамоту и жалост Србије и целог Српства где год да га има, да подносе највећа понижења која им намећу Драгина браћа, краљеви шураци млади официри Никола и Никодије Луњевићи, који су као нижи чинови, поручник и потпоручник толико осилили да их поздрављају генерали, пуковници и остали виши официри.

Оваква је струја коју је развио Генчић је захватила многе официре, не само у Београду, већ у свим градовима Србије, па и у Крушевцу у пуку *Цар Лазар* и завера велика је створена.

Официри завереници, сатали су се увече 28 маја по старом календару 1903. године у официрском дому у Београду и седели, разговарали и по нешто пијуцкали, док су им из унутрашњости стизали познати и позвани другови, међу којима су из Крушевца били два капетана: Милан Петровић и Ферд Ковачевић. У дому је било и официра који нису били завереници, но кад је превалило пола ноћи, они су отишли јер су сутра моралина службу. Завереници су остали и кад је прошао један сат иза поноћи, завереник ђенерал штабни, капетан Драгутин Димитријевић Апис, устао је са узвиком *Другови, ко хоће да живи нека умре, а ко хоће да мре нека живи, напред*.

Сви излећу на улицу, трчећим кораком до спољне гвоздене дворске капије, Пера Живковић као поручник, на служби као командир дворске страже, носи много кључева, не може брзо да погоди који кључ отвара капију. Кад је после јаког дрмања споља кључ пригодио и отворио капију, официри су тако јако гурнули капију да је крило трипут перу претурило. Официри су јурнули на спољна дворска врата која су јака и запета. Како нису могли да их отворе мином их разбијају и убијају дежурног ађутанта, потпуковника Мику Наумовића. Официри претражују по двору, али краља нема. Онда проналазе собу првог ађутанта Лазе Лазаревића, званог Лепи и наређују му да им покаже краљеву спаваћу собу. Он им показује, али постеља је уваљана а крља нема. Официри неређују Лази да им покаже тајно скровиште, он их води до добро замаскираних врата и виче *Величанство, величанство, траже Вас ваши официри*. Краљ изнутра пита *Могу ли рачунати на заклетву и верност мојих официра*. Одговарају му да не може, ломе врата на скровишту, упадају унутра, револвером убијају и сабљама секу краља и краљицу и измрцварене кроз прозор их са спрата бацају у двориште.

Nastaviti čitanje

Славко Пршић – Треботин и Србија – Женидба краља Александра (3.)

Loading


Славко Пршић –
ТРЕБОТИН И СРБИЈАизводи из историје

ЖЕНИДБА КРАЉА АЛЕКСАНДРА

Напред је речено да је двадесет-годишње робијање радикала, после само две године издржане
робије, прекинуто због женидбе краља Александра и њиховог помиловања тим поводом.


Чврста и јака влада др. Владимира Ђорђевића, са добро поседнутом Србијом уз помоћ њених општина и преседника *ма тешких руку и чакшира*, донела је одлуку да се краљ ожени јер је имао 24 године. За овај циљ влада је послала у Берлин краљевог оца Милана да уговори са Немачким царем просидбу његове сестре и све утаначи да ово пријатељство буде остварено, јер су влада и краљ водили Аустро-Немачку политику. Али краљ син овако нешто није хтео. Остављен разводом без оца и мајке, још као дечак пао је у руке лукаве и сувише веште дворске даме, удовице рударског инжињера машина, по имену Драга Машин, која је од њега била старија 14 година. Она га је неговала, помагала му да се облачи, свлачи, постељу му намештала, па јој је и краљица мајка из француског Бијарица *где је као распуштеница живела*, често писала и молила је да јој чува дете. Године су пролазиле, дечко је растао, а она свему вешта и полно га је на себе намамила и толико га у томе занела да је мислио да је она његова срећа, његов живот и сво благо на овом свету. Он је обећао да ће се њом оженити јер без ње нема друге животне среће. Чим је отац прешао Саву, на путу за Берлин, он је појединачно позвао ка себи у двор све министре и сваком понаособ рекао да само њему своју тајну поверава, само њему, а он не сме ником другом да је открије. А та тајна је била да ће се оженити удовицом Драгом Машин. Од министара је тражио помоћ и да му се поново закуну на верност на припремљено јеванђеље, икону и свећу. Сви су министри одбили да му у овој лудости помогну, рекавши да је његов отац, краљ Милан, већ у Берлину да му запроси Девојку.

Кад је ред дошао на министра унутрашњих дела Ђорђа Генчића и кад је краљ и њему ово поверио и тражио помоћ и заклетву, Генчић је оштро реаговао вичући: *Зар да будем толико луд да своме краљу помогнем да се ожени удовицом и највећом проститутком у Београду, са којом је имао сношај и твој отац, краљ Милан, неки богати Француз који је нарочито за то из Париза долазио у Београд, затим млађи и старији, физички привлачни људи из Београда који су имали дубоке и пуне џепове, па и ја Ваш министар*.  Краљ је саслушао излагање министра Генчића и рекао му: *Ви ћете ми зато на Теразијама на диреку о конопцу *, на шта је Генчић одбрусио краљу: *Одох ја да ту курву пронађем и протерам из Србије*.

Краљ се овоме од Генчића надао и како се удовица у том тренутку налазила код своје млађе сестре Кристине, удате за неког банкарског чиновника, са чијом је кућом краљ имао телефонску везу, он је одмах телефонирао Кристини да се Драга добро сакрије у коју просту кућу, јер ће полиција да је тражи, ухвати и протера.
Nastaviti čitanje