Ви сте овде: Почетак
Топлица Симић (први у другом реду десно) слуша излагање Мирослава Буце Мирковића
... Зоран Обрадовић, Војкан Павић( садашњи председник општине Варварин)
ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ НА ФЕДРАРУ 2023.
У току 2023. године, по двадесет шести пут, организује се Фестивал драмског аматерског стваралаштва Расинског округа - ФЕДРАРО 2023., на коме имају право учешћа сва амaтерска позоришта, драмски студији, секције и групе са територије Расинског округа, а који могу да прикажу драмску представу која до сада није играна на овом фестивалу. Селекторска комисаја ће од пријављених одабрати представе које ће се извести на ФЕДРАРУ у конкуренцији за награде. И овога пута, пратећа догађања на Фестивалу су: Ликовна колонија и СУПЕС 2023. (сусрети песника). На крају, завршног дана фестивала, сумираћемо утиске на округлом столу на тему: Нови трендови у развоја драмских фестивала у Расинском округу. Представе са овог Фестивала конкуришу за Републич фестивал: Фестивал аматерских позоришта у Кули.
Двадесет шести ФЕДРАРО одржаће се од 19.9 – 24.9. 2023. године (обавестићемо Вас о прецизном термину за сваку представу после усвајања коначног програма на састанку Организационог одбора Федрара) 2023. године у КЦК Крушевац. Фестивал ће реализовати у Дому Културе у Треботину и у простору Етно куће Слободана Стојановића у Жабару. Молимо Вас да након одржаних општинских такмичења, пријаве за Фестивал доставите поштом или лично најкасаније до 31. августа 2023. године на адресу: Културни центар Крушевац, Топличина 2, 37000 Крушевац (са назнаком - Пријава ФЕДРАРО 2023.), или КУД ''Вук Караџић'', Дом културе Треботин, 37233 Велика Врбница. Пријаве за ФЕДРАРО 2023 можете доставити и на мејлове: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. ili Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. најкасније до 31.8.2023. године.
ФЕДРАРО 2014 отворила је Јасмина Палуровић заменик градоначелника Крушевца
Отварање изложбе слика са Ликовне колоније ФЕДРАРО 2014
Сцена из представе *ЗАЈЕДНИЧКА ГАЈБА* Средње школе из Бруса
Добродошли на ФЕДРАРО!
МОНОГРАФИЈА
Топлица Симић је однеговао цвет драмског аматеризма у Варварину
Топлица Симић је био свестрана личност везана за дешавања у просвети и култури и о томе се у Варварину и Обрежу зна доста, скоро све. И ја не мислим да ћу вечерас испричати нешто непознато. Далеко од тога.
Ја сам овде вечерас само да да освежим моје сећање на тренутке када сам ја упознао Топлицу Симића и да та прича допре до свих Вас којима је стало да се о Топлици говори.
Топлица Симић (први у другом реду десно) слуша излагање Мирослава Буце Мирковића
Дакле Топлица, који је у то време био директор Дома културе у Варварину, дошао је у моје село Треботин први пут 1998. године на ФЕДРАРО - Фестивал драмског аматерског стваралаштва, заједно са глумцима Аматерског позоришта Дома Културе Варварин који су за ту прилику припремили представу Борислава Михајловића Михиза *БАНОВИЋ СТРАХИЊА* у режији Душана Дуке Јовановића. И тако смо се упознали.
Дружио се тада Топлица са нама из малог села Треботина заједно са Буцом Мирковићем, који је у то време био предсдник стручног жирија на ФЕДРАРУ, и помогао нам да уз драмске садржаје однегујемо и СУПЕС - Сусрете песника који су пре 5 година изнедрили удружење песника Србије - ПоезијаСРБ, са седиштем у Крушевцу и то је било прво удржење са именом Србије у називу, а да му седиште није у Београду. Наравно веома често гости на СУПЕСУ били су песници и књижевници из Варварина и околине попут Славољуба Јовановића Кумане, Александра Томића и других...
Дружио се тада Топлица са нама из малог села Треботина заједно са Буцом Мирковићем, који је у то време био предсдник стручног жирија на ФЕДРАРУ, и помогао нам да уз драмске садржаје однегујемо и СУПЕС - Сусрете песника који су пре 5 година изнедрили удружење песника Србије - ПоезијаСРБ, са седиштем у Крушевцу и то је било прво удржење са именом Србије у називу, а да му седиште није у Београду. Наравно веома често гости на СУПЕСУ били су песници и књижевници из Варварина и околине попут Славољуба Јовановића Кумане, Александра Томића и других...
... Зоран Обрадовић, Војкан Павић( садашњи председник општине Варварин)
и Топлица Симић на ФЕДРАРУ
Опширније: Топлица Симић је однеговао цвет драмског аматеризма у Варварину
У Дому културе у Треботину 24. 9. 2023. године одиграна је представа СРПСКА ДРАМА Синише Ковачевића у извођењу АПТ ЧКАЉА из Крушевца. Пре почетка представе присутне у сали је поздравила Виолета Капларевић, директорка КЦК, која је уручила и захвалнице 26. ФЕДРАРА присутним сликарима, песницима и донаторима фестивала. Удружење песника Србије је добило захвалницу за учешће на СУСПЕСУ у Етно кући Слободана Стојановића у Жабару. Алетернативно позориште ЧКАЉА из Крушевца извело је представу Синише Ковачевића СРПСКА ДРАМА. У престави играју: Владимир Јелић, Љубиша Јовановић, Стефан Марковић, Јован Јефтић и Иван Богићевић. Представу је режирао Зоран Кованџић.
У Етно кући Слободана Стојановића, 23. 9.2023. године, одржан је први дан 26 ФЕДРАРА, Фестивала аматерског стваралаштва Расинског округа. Наравно, првог дана одржани су пратећи програми ФЕДРАРА и то:
- Ликовна колонија "мр Ратко Тодосијевић Баћо" и
- СУПЕС - ПоезијаСРБ"!
На ликовној колонији "мр Ратко Тодосијевић Баћо" учествовали су сликари и то: Мирослава Петронијевић, Новица Симић, Дијана Обрадовић и Првослав Пендић Пенда.
На "СУПЕСУ - ПоезијаСРБ" ове године учествовали су песници: Нађа Симић, Љубодраг Обрадовић, Првослав Пендић Пенда, Драган Тодосијевић Гана, Јованка Андрић, Томислав Симић Калпачки, Мирослава Петронијевић, Немања Петронијевић и Даница Здравковић. Госте су поздравили Чедомир Милосављевић - руководилац РЈ КПЗ, Културног центра Крушевац, Градимир Мијатовић у име МЗ Жабаре и КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице. Програм је водио Љубодраг Обрадовић у име Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, а програму је учестовала и солиста КУД-а Вук Караџић - Николина Ђокић и чланови Фолклерне секције поменутог КУД-а, који су одиграли ИГРЕ ИЗ ЛЕСКОВЦА и ШОПСКУ ТРОЈКУ у кореографији Срђана Стојановића. У програму су наступили и најмлађи солисти КУД-а Вук Караџић...Програму је присуствовао и Будимир Симић - први председник савета ФЕДРАРА.
На "СУПЕСУ - ПоезијаСРБ" ове године учествовали су песници: Нађа Симић, Љубодраг Обрадовић, Првослав Пендић Пенда, Драган Тодосијевић Гана, Јованка Андрић, Томислав Симић Калпачки, Мирослава Петронијевић, Немања Петронијевић и Даница Здравковић. Госте су поздравили Чедомир Милосављевић - руководилац РЈ КПЗ, Културног центра Крушевац, Градимир Мијатовић у име МЗ Жабаре и КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице. Програм је водио Љубодраг Обрадовић у име Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу, а програму је учестовала и солиста КУД-а Вук Караџић - Николина Ђокић и чланови Фолклерне секције поменутог КУД-а, који су одиграли ИГРЕ ИЗ ЛЕСКОВЦА и ШОПСКУ ТРОЈКУ у кореографији Срђана Стојановића. У програму су наступили и најмлађи солисти КУД-а Вук Караџић...Програму је присуствовао и Будимир Симић - први председник савета ФЕДРАРА.
Погледајте фотографије које је снимила Ђурђија Обрадовић и видео који је снимио и поставио на You Tube Љубодраг Обрадовић.
Опширније: - 26. ФЕДРАРО - Ликовна колонија "мр Ратко Тодосијевић Баћо" и СУПЕС - ПоезијаСРБ"!
ОДЛАЖУ СЕ ПРОГРАМИ ЗАКАЗАНИ ЗА ПЕТАК, 22.9.2023.
У ОКВИРУ МАНИФЕСТАЦИЈЕ 26. ФЕДРАРО
ПРОГРАМИ И САТНИЦЕ ЗА СУБОТУ, 23.9. И НЕДЕЉУ, 24.9.2023. ОСТАЈУ НЕПРОМЕЊЕНИ
Миљко Бркић - СУПЕС 2019.
Миљко Бркић је преминуо дана 22.08. 2023 у својој 68. години живота. Сахрана ће се обавити 24.8.2023. године на Новом Гробљу у Крушевцу. Миљко Бркић је био активни члан КУД-а Вук Караџић из Треботина, Жабара и МалеВрбнице. Креирао је и учествовао као капитен у екипи Треботина на Турниру духовитости. Учествовао је у бројним културно уметничким програнима овог КУД-а и био активни креатор Федрара где је често био и члан жирија... Био је главни покретач чувене групе Блузети из Треботина где је био писац стихова и вокални солиста. Блузери из Треботина!
ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ НА ФЕДРАРУ 2023.
У току 2023. године, по двадесет шести пут, организује се Фестивал драмског аматерског стваралаштва Расинског округа - ФЕДРАРО 2023., на коме имају право учешћа сва амaтерска позоришта, драмски студији, секције и групе са територије Расинског округа, а који могу да прикажу драмску представу која до сада није играна на овом фестивалу. Селекторска комисаја ће од пријављених одабрати представе које ће се извести на ФЕДРАРУ у конкуренцији за награде. И овога пута, пратећа догађања на Фестивалу су: Ликовна колонија и СУПЕС 2023. (сусрети песника). На крају, завршног дана фестивала, сумираћемо утиске на округлом столу на тему: Нови трендови у развоја драмских фестивала у Расинском округу. Представе са овог Фестивала конкуришу за Републич фестивал: Фестивал аматерских позоришта у Кули.
Двадесет шести ФЕДРАРО одржаће се од 19.9 – 24.9. 2023. године (обавестићемо Вас о прецизном термину за сваку представу после усвајања коначног програма на састанку Организационог одбора Федрара) 2023. године у КЦК Крушевац. Фестивал ће реализовати у Дому Културе у Треботину и у простору Етно куће Слободана Стојановића у Жабару. Молимо Вас да након одржаних општинских такмичења, пријаве за Фестивал доставите поштом или лично најкасаније до 31. августа 2023. године на адресу: Културни центар Крушевац, Топличина 2, 37000 Крушевац (са назнаком - Пријава ФЕДРАРО 2023.), или КУД ''Вук Караџић'', Дом културе Треботин, 37233 Велика Врбница. Пријаве за ФЕДРАРО 2023 можете доставити и на мејлове: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. ili Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. најкасније до 31.8.2023. године.
Овогодишњи осамнаести Фестивал драмског аматерског стваралаштва Расинског округа популарни ФЕДРАРО 13.05.2013. године у Дому културе у Треботину отворила је Јасмина Палуровић - заменик градоначелника Крушевца. Чланови драмског студија Средње школе у Брусу на отварању 18 ФЕДРАРА извели су представу *ЗАЈЕДНИЧКА ГАЈБА* за коју је сценарио написао Драгутин Добричанин, а текст адаптирао и режирао Љубиша Красић. Пре отварања 18-тог ФЕДРАРА, руководилац Ликовне колоније ФЕДРАРО 2014 Ратко Тодосијевић отворио је изложбу слика са овогодишње колоније. Присутне на изложби слика поздравили су и Љубодраг Обрадовић - заменик председника савета ФЕДРАРА и Градимир Карајовић подпредседник МЗ Жабаре. Манифестацију ФЕДРАРО организују и реализују Културни центар Крушевац и КУД *Вук Караџић* Треботин, Жабаре и М. Врбница уз покровитељства Града Крушевца. Прочитајте шта други пишу о почетку ФЕДРАРА 2014: РТК Крушевац и погледајте JoyTube запис РТК
ФЕДРАРО 2014 отворила је Јасмина Палуровић заменик градоначелника Крушевца
Отварање изложбе слика са Ликовне колоније ФЕДРАРО 2014
Сцена из представе *ЗАЈЕДНИЧКА ГАЈБА* Средње школе из Бруса
У понедељак, 3.7.2023. године традиционално је прослављен Св. Методије, који је богомоља села Треботина. Догађај је окупио мештане Треботина, Жабара и Мале Врбнице који су уживали у наступу КУД-а Вук Караџић. Овај дан је веома важан за мештане Треботина и Жабара који су готово једну деценију због неповољних временских услова губили усеве. Зато су решили да подигну два записа, један у Треботину, а други у Жабару и да се моле Светом Методију да их сачува.
Програм ЋИРУЛИЦА У ТРЕБОТИНУ се изведи поводом обележавања богомоље Св. Метођа, коју слави доња мала Треботина и има за циљ очување традиције и обичаја Треботина.
Кад смо већ код културне баштине нашега краја, за Вас смо припремили запис о овом месту где се традиционално сваке године трећег јула празније СВЕТИ МЕТОДИЈЕ, који је од мештана прибележио Милета Пршић, секретар КУД-а *Вук Караџић* уз помоћ Драгана Миљковића, секретара МЗ Жабаре. *Прича се да је на исти дан 03 јула, пре стотинак година о СВЕТОМ МЕТОДИЈУ, у доњи део Треботина и доњи део Жабара, наилазио градоносни облак са олујом и уништавао сав берићет за редом пуних десет година. Тада мештани решише да подигну два истоветна записа у доњем делу Треботина и Доњем делу Жабара, како би се молили богу и светом Методију, да их заштите од зла које их је снашло. И тако засадише по једно дрво у оба насеља и поред сваког поставише истоветну камену плочу. На плочи у Треботину и данас јасно се види натпис где пише:
*УСПОМЕНА СВ. МЕТОДИЈА
СЕЛО ТРЕБОТИН
ДОБРОВОЉНИМ ПРИЛОГОМ
ПОДИГЛО ЈЕ ОВАЈ КАМЕН
1892 ГОДИНЕ НА КОМЕ ЋЕ
МЕЂУ СВАКЕ ГОДИНЕ
О СВ. МЕТОДИЈУ
СВРШАВАТИ БОГОМОЉА*
Мештани и дан данас слве СВЕТОГ МЕТОДИЈА, а сваке године бирају колачара (домаћина) који кади запис и припремна ручак који се обавља код записа, док малди ките запис (клајсем пшенице, струковима кукуруза, шљивовим гранчицама, цвећем) молећи се БОГУ и СВЕТОМ МЕТОДИЈУ да им сачувају берићетна поља од града и олује. И они их, БОГ и СВЕТИ МЕТОДИЈЕ, заиста чувају од времена када подигоше запис.
Програм ЋИРУЛИЦА У ТРЕБОТИНУ се изведи поводом обележавања богомоље Св. Метођа, коју слави доња мала Треботина и има за циљ очување традиције и обичаја Треботина.
Кад смо већ код културне баштине нашега краја, за Вас смо припремили запис о овом месту где се традиционално сваке године трећег јула празније СВЕТИ МЕТОДИЈЕ, који је од мештана прибележио Милета Пршић, секретар КУД-а *Вук Караџић* уз помоћ Драгана Миљковића, секретара МЗ Жабаре. *Прича се да је на исти дан 03 јула, пре стотинак година о СВЕТОМ МЕТОДИЈУ, у доњи део Треботина и доњи део Жабара, наилазио градоносни облак са олујом и уништавао сав берићет за редом пуних десет година. Тада мештани решише да подигну два истоветна записа у доњем делу Треботина и Доњем делу Жабара, како би се молили богу и светом Методију, да их заштите од зла које их је снашло. И тако засадише по једно дрво у оба насеља и поред сваког поставише истоветну камену плочу. На плочи у Треботину и данас јасно се види натпис где пише:
*УСПОМЕНА СВ. МЕТОДИЈА
СЕЛО ТРЕБОТИН
ДОБРОВОЉНИМ ПРИЛОГОМ
ПОДИГЛО ЈЕ ОВАЈ КАМЕН
1892 ГОДИНЕ НА КОМЕ ЋЕ
МЕЂУ СВАКЕ ГОДИНЕ
О СВ. МЕТОДИЈУ
СВРШАВАТИ БОГОМОЉА*
Мештани и дан данас слве СВЕТОГ МЕТОДИЈА, а сваке године бирају колачара (домаћина) који кади запис и припремна ручак који се обавља код записа, док малди ките запис (клајсем пшенице, струковима кукуруза, шљивовим гранчицама, цвећем) молећи се БОГУ и СВЕТОМ МЕТОДИЈУ да им сачувају берићетна поља од града и олује. И они их, БОГ и СВЕТИ МЕТОДИЈЕ, заиста чувају од времена када подигоше запис.